Aleksinac i Sokobanja danas su još jednom osetili svu težinu rudarskog hleba. Metan je još jednom u crno zavio ove dve sredine. Među poginulima je najviše građana opštine Aleksinac, lokalne zajednice koja još trpi posledice velike nesreće iz 1989. godine kada je u aleksinačkoj jami stradalo 90 rudara. To je bila najveća nesreća u rudnicima Srbije. Od tada ovdašnji rudari rudare u drugim rudnicima.
Jedan od njih je i „Sokoˮ, koji takođe, ima metana i svoju istoriju nesreće. Jedna od najvećih nesreća koja se dogodila rudniku „Sokoˮ bila je je 1998. godine, koja je odnela 29 života.
U izjavi medijima Saša Spasić, direktor JP „Resavicaˮ, kazao je da je u trećoj smeni, u 4 sata i 10 minuta, došlo do takozvanog prodora metana prilikom redovnog procesa proizvodnje. U trećoj smeni bilo je 67 rudara, 18 rudara je povređeno, niko nije u životnoj opasnosti, nažalost osmorica su preminula.
– Još jednom želim da naglasim da nije bilo nikakve eksplozije, prosto se to zove u rudarskom žargonu proboj metana. Toliko za sada, detaljnije informacije dobićete kada nadležni državni organi budu sproveli istragu – izjavio je prvi čovek „Resaviceˮ predstavnicima medija.
Drago Milinković, direktor rudnika mrkog uglja „Soko”, osim što je izrazio saučešće porodicama nastradalih, upitao je šta reći u ovom trenutku. On kaže da rudnik ima veoma savremenu opremu i da će istraga pokazati uzroke.
– U redovnom procesu rada jutros se desilo izdvajanje metana iz komore otkopa. Došlo je do gušenja rudara. Nakon toga su preduzete sve radnje, nadležna inspekcija je došla na lice mesta, Nikakvih fizičkih promena na prostorijama niti na telima nastradalih rudara nema. Evidentno je gušenje od metana. Ovo je metanska jama, ovo se iznenada desilo, apsolutno, u pitanju je viša sila – kaže Milinković.
Najmlađi poginuli rudar je imao 31, a najstariji 59 godina. Oni su roditelji 12 deteta, najmlađe je dvomesečna beba. Bez obzira koliko će zajednica i država pomoći njihovim porodicama taj gubitak neće moći da se izbriše iz sećanja ovdašnjih građana. Na licima ljudi koje smo sretali bol, tuga i neka potištenost. Mnogi se pitaju da li nas je i to moralo snaći, pored svih drugih nedaća. Gorka je sudbina rudarskih gradova, rade i pate, ili zatvaraju svoje kopove. Nije dobro ni jedno ni drugo. Imali treće rešenje, ili će svaka generacija pamtiti po neku rudarsku nesreću.
