Соколац…Соколница…Сокоград. Средњовековни град који се налази у непосредној близини Сокобање. Настао је у периоду византијског цара Јустинијана као тврђава за спречавање Аварских и Словенских упада у дубину Балканског полуострва.
О овом утврђењу има врло мало археолошких и врло мало историјских података. Помиње се у писаним изворима из 15.века. У животу Стефана Лазаревића деспота Српског , Константина Филозофа, у једном пасусу, забележен је поход тадашњег одбеглог принца Мусе Челебије, сина султана Бајазита Првог, који је у својим походима поред Бовна, Липовца, Врмашког града, Сталаћа, 1413.године, освојио и овај средњовековни град.
− Чувени Муса Кесеџија из народних епских песама. У свом походу када се одметнуо од султана,уништио је многе тадашње градове. У том делу се помиње и Сокоград као један од градова који су пали у том периоду. У то време, њиме је господарио Војвода Хамза чија улога још увек није потпуно јасна. Појавила су се,задњих година, другачија тумачења тих историјских извора,где се сматра да, чак Сокоград, који се помиње у белешкама Константина Филозофа,да заправо и није реч о овом Сокограду, Соколцу, како се тада називао у тим изворима, него да је у питању неко сасвим друго налазиште. Али, ето да кажемо, то је нека иницијална верзија целог историјског извора − каже Петар Милојевић.
На самом Сокограду урађено је врло мало археолошких истраживања. Позната су истраживања обављена крајем седамдесетих и током осамдесетих година прошлог века, која су у то време била конзерваторског карактера. Према речима Петра Милојевића, истраживача сарадника Археолошког института, мање се копало и истраживало, а више се улагао напор да се ове зидине очувају и презентују у облику какве их данас видимо.
− На жалост, сва та истраживања су јако ретко и јако мало публикована, тако да нису доступни комплетни подаци о налазима и свему што је откривено приликом тих истраживања. Каснијих година, током 2011-12. године, вршена су мања археолошка ископавања у поткапинама испод Сокограда. То је западна литица која гледа ка Лептерији, где имамо неколико поткапина. Та истраживања су вршена сасвим другом сврхом. Заправо се тражио палеолитски слој, није се трагало за средњим веком и ранијим епохама, него су тражени трагови праисторијских тј.пећинских људи. Али да би се дошло до слоја са палеолитом, мора се проћи кроз хоризонте који су били претходни. Ту је већ откривено, у керамичком материјалу и неким другим покретним налазима, да је хоризонт насељавања сачињавао, првенствено, материјал из средњег века. Има и остатака из новог века. Затим материјал из рановизантијског периода који је такође присутан. Поред тога присутан је и антички материјал. Могуће је видети и античке опољке у неким темељним остацима, тако да можемо са правом претпоставити да је сам неки почетак архитектуре и грађевинских фаза на Сокограду вероватно почео у време Римљана.
Интервју са Петром Милојевићем, истраживачем сарадником Археолпшког института, о граду Соколцу, данас познатијим као Сокоград, можете погледати у прилогу испод.
