Васкршњи пост је најзначајнији пост за православне хришћане и представља припрему за најрадоснији хришћански празник Ускрс (Васкрс). Назива се још и Света четрдесетница или Часни пост и много је строжи од Божићног поста. Пост је почео јуче и трајаће до Васкса који ове године пада 19. априла.
Сем уздражавања од врсте и количине хране, пост подразумева и уздржавање од лоших мисли и дела. Телесни пост не доприноси души ако није у складу са настојањима да се човек промени, да сузбије своје нагоне и обузда своју вољу и њене прохтеве, али треба да појача молитву, разбукта у себи љубав према Богу и ближњему и да отвори душу за праштање и срце за помоћ другима.
Прва недеља Великог поста се назива и Чиста јер се верује да се у тим првим данима поста у молитвама чује вапај душе која се чисти.
Васкршњи пост подрзумева конзумирање хране припремљене на води, а једино је за време Цвети, Благовести и Лазареве суботе дозвољено јести рибу.
У различитим крајевима Србије у току прве недеље поста поштују се различити обичаји.
Чисти понедељак или чисти понеделник је први дан Ускршњег поста.На Чисти понедељак женска чељад се спрема за велики хришћански празник и чисти кућу, а деца и одрасли се купају, шишају и брију. У већини домаћинстава у Србији на тај дан мењала се слама у сламарицама јер се веровало да тога дана она нема бува. Истог дана су се сламарице и прале.
Први ко уђе у кућу на Чисти понедељак назива се „квочка”. У Републици Српској ту особу посаде „на легало” то јест на прострeту сламу поред огњишта па је часте куваном ракијом и погачом. До Чистог четвртка, у неким местима, обичај је да се не једе кашиком, огњишта се не пале, једе се раније спремљена храна. За мушкарце понегде важи правило да до вечери уопште не једу, а девојке не носе никакав накит, не игра се и не пева и све је у знаку тишине. Сматра се да је веома важно да увече цела породица буде на окупу, а деца кокају кокице, што је многима једина вечера.
У јужној Србији на Чисти четвртак праве се посебни колачи који се дају стоци на Теодорову суботу – прву суботу Великог поста. Тог дана понегде се уговарају свадбе за дане после Васкрса. У планинским крајевима чобани славе овај дан као свој празник.
