Јавна седница Комисије поводом Нацрта просторног плана резервата природе „Ртањˮ, која је одржана крајем протекле радне седмице, наговештава да ће они који израђују документ и народ на крају наћи заједнички језик. И једни и други са седнице су изашли задовољни, чланови комисије због тога што су добили нове корисне информације и конструктивне предлоге, а грађани јер је већина њихових примедби усвојена. Кажу ипак остаје да се види како ће изгледати крајњи документ и како ће то бити спроведено у пракси. У сваком случају, већина присутних мештана села, представника група грађана „Одбранимо природу Сокобањеˮ, „Чувари Ртњаˮ, „Координаториˮ и Сокобањског еколошког друштва јасни су били у захтевима да на Ртњу не желе ветропаркове, каменоломе, копање руда, вештачка језера и несразмерну градњу.
Како је навео председавајући Комисије Ђорђе Милић, привремени директор Агенције за просторно планирање Републике Србије, све се ради у складу са Законом о планирању и изградњи, а овакве седнице су добра прилика да се грађани информишу јер се на друштвеним мрежама појављују неке информације које нису тачне.
– Сви су видели да постоји добра воља да се овај план побољша, нарочито у делу неких старих планских решења. Важно је за Ртањ да формирамо један одрживи образац и да на неки начин пробамо да усагласимо економски напредак, еколошку одрживост и социјалну прихватљивост. Морамо да створимо услове да би се плански и у сразмери омогућио развој овог подручја, а не да се деси као на неким туристичким дестинацијама где је можда превелика изградња била. Ветроелектране нису предмет овог плана, у другом планском процесу ће да се размотри оправданост једног таквог пројекта. Ми овде морамо да направим баланс јер смо у зеленој транзицији, било је конструктивних предлога да се омогући да се ураде соларни панели на објектима, да се чува шумско земљиште, да се типологија градње прецизира планом, да Ртањ постане једна лепо уређена дестинација где ће људи желети да долазе – рекао је Милић.
У Сокобањском еколошком друштву кажу да су пријатно изненађени састанком, као и да је било врло озбиљних и квалитетних примедби.
– Комисија је то препознала и огромна већина примедби је уважена. Неке од кључних примедби су се односиле на ветропаркове, а није неопходно да се налазе у оваквим планским документима што су они уважили и избрисали их. Спомињу се и бројне мале акумулације које могу бити потенцијални проблем, а преузете су из другог плана, па је и ту донето решење да се ти водотоци не спомињу у овом плану. Било је ту и неких недовољно прецизних дефиниција на којима су инсистирали, на пример да се нигде на подручју Ртња не изграђују каменоломи, ни соларне електране, евентуално изван овог подручја – наводи Владан Димитријевић, председник еколошког друштва.
И представници неколико група грађана, који су били веома активне током трајања јавног увида и организовали мирно протестно окупљање, изашли су задовољни са седнице. Доситеј Ђуровић, један од активиста, каже да су дошли у пратњи адвоката и да су били јасни у томе шта не желе на Ртњу и у коме правцу ово подручје треба да се развија.
– Комисија је уважила наше приговоре и надовезала се на њих. Схватили су да је поента да се не праве акумулациона језера јер би се променила клима и уништио здравствени туризам, да се не раде рударења и да се не раде ветропаркови. Него да се ради на развоју еко туризма, аутохтоним врстама и искоришћавању минералних вода. Негде су морали да нас саслушају јер нису могли да знају из канцеларије, онда када смо им ми објаснили неке ствари били су ради да то промене. За неке ствари су друга министарства задужена тако да ту може доћи до сукоба мишљења. Видећемо како ће то изгледати у документима и у пракси – наводи Ђуровић.
Након затворене седнице Комисије документ ће бити усвојен, а затим послат на разматрање Влади Републике Србије.
Текст: Кристијан Ђорђевић; Јелена Радовановић
Фото: Кристијан Ђорђевић
