Емотивни говор рудара на почетку маратона: Не може се описати празнина коју осећамо

Друштво

Алексинац и Сокобања данас се сећају велике трагедије када је од гушења метаном у јами Рудника „Сокоˮ, пре три године, живот изгубило осморо рудара. Под називом „Ваше лампе гореће заувекˮ почео је Трећи меморијални маратон, а очекује се да тркачи који су са Алексиначког рудника кренули у 9:30 до циља у Читлуку стигну око 17 часова.

Ни кишовито и тмурно време, које најбоље осликава емоције окупљених, нису спречили оне који три године касније једнако пате и траже одговоре да јавност подесете на своје страдале камарате. Помен је служило алексиначко свештенство, а пошта страдалима одата је и минутом ћутања. Учесници маратона убрзо након поласка, застали су да одају почаст и испред мурала Бојану Стајићу на Алексиначком Руднику. Минут тишине одржан је пред муралом свим страдалим рударима на углу улица Момчила Поповића и Делиградске.

Поред чланова породица страдалих рудара, њихових колега, пријатеља и суграђана, присуствовали су и представници руководства рудника у Алексинцу и општине Алексинац, предвођени председником Далибором Радичевићем.

У свом обраћању директор Алексиначког Рудника Немања Денић захвалио се окупљенима, посебно алексиначком свепштенству што је, како је навео, омогућило да се на достојанствен начин, у духу традиције и по црквеним обичајима обележава овај помен.

Посебно емотиван био је говор рудара Златана Цезнера, припадника бригаде А, у којој су били и страдали рудари.

– Три године касније, и даље је осећај као да се јуче десио тај 1. април 2022. године, и даље је тешко пронаћи речи којима би се описала празнина коју сви ми осећамо. Колико јуче јамски ходници су одзвањали њиховим смехом, препознатљивим ходом и звекетом алата. Бојан, Бранислав, Братислав, Бранко, Петар, Дарко, Радован, Ненад били су очеви, синови, супрузи, браћа, свако са својим сновима, предани рудари који су иако свесни опасности силазили у јаму и радили тежак посао, посао који не могу да обављају сви, и који не могу сви да разумеју – рекао је Цезнер.

Он се захвалио свима што чине да њихов дух живи кроз овај, сада већ традиционални, меморијални маратон.

– Тога дана изгубили смо добре људе, браћу која су стајала са нама у мраку земљине утробе. Њихов губитак је ненадокнадив. Памтимо их по другарству, колегијалности, то је нашу бригаду А чинило сложном и јединственом. Не заборавља се ни један подељен оброк, пружена рука помоћи у напорном раду, чашица ракије после тешке смене. Њихова смена се завршила прерано, али сећање на њих није, нити ће икада, њихове лампе гореће заувек – рекао је овај рудар са Алексиначког рудника.

На путу до рудника у Читлуку тркачи ће проћи кроз центар Сокобање и поред општинске зграде. Трећи хуманитарни маратон организује се на иницијативу рудара и спортисте Ђорђа Живановића, а у организацији породица страдалих и „Српског тима за изазове” из Београда.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

17 + five =