Sokobanja je odavnina bila inspiracija umetnika koji su govorili da „srce u njoj ljuljuškaˮ, da se nakon boravka u banji kući vraćaju preporođeni i da ovdašnji lepota i mir čine život lepšim i dužim. Lepotica podno Ozrena menjala se kroz vreme, ali je ta draž kojom privlači umetničke duše ostala do dana današnjeg. Jedan od naših savremenika koji je čest gost Sokobanje i koga Sokobanjci već s pravom svojataju je naš proslavljeni dramski pisac Dušan Kovačević. Prvi put je ovde došao davne osamdesete, a sada je već teško nabrojati koliko puta se vratio u meto za koje kaže da osim tela leči i dušu.
– Ovde sam vrlo često, moj prijatelj Miša (doktor Miloš Milojković, prim. aut) je najzaslužniji za moj dolazak i moje familije. Sa Mišom i sa njegovom suprugom smo bili porodično vezani, tako da je meni Sokobanja poznata u svim godišnjim dobima. Dolazili smo ovde i leti i zimi i jednostavno ovo je jedan od retkih gradova u koji sam ja dolazio s vremena na vreme, bar dvadeset, trideset puta. Tako da mi je Sokobanja poznata još iz onog vremena kada je počela sa velikim svojim turističkim uspehom – naveo je Kovačević, prilikom svoje nedavne posete.
Njegovi česti dolasci iznedrili su kulturnu saradnju i organizovanje brojnih događaja uz njegovu podršku ili na njegovu inicijativu. Jedan od njih je izložba slika poznatog slikara Dragana Stojkova, Kovačevićevog kuma, u umetničkoj galeriji Legata Miluna Mitrovića. Ranije je poznati slikar Sokobanji poklonio jedan od svojih portreta na kome je Jovan Sterija Popović, osnivač srpske drame.
Jedan od plodova saradnje Kovačevića sa kulturnim poslenicima u Banji je ugovor sa Zvezdara teatrom, čiji je direktor. Zahvaljujući tome, u okviru „Meseca pozorištaˮ sokobanjska publika imala je priliku da proteklog vikenda uživa u komadu „Kućaˮ u režiji Voje Brajovića, po tekstu Nebojše Ilića, u kome igraju Branimir Brstina, Ivana Zečević i autor teksta Nebojša Ilić. Originalan i upečatljiv komad koji progovara o problemu rasejanja i večitoj dilemi onih koji su otišli da li im je kuća tamo gde žive, tamo gde su rođeni, tamo gde su im koreni ili na onom svetu gde ćemo nekad svi biti na okupu.
Na otvaranju renoviranog bioskopa, prošle godine, Sokobanjci su uživali u Kovačevićevom filmu „Nije loše biti čovekˮ, a jednom prilikom akademik je najavio da je ovo samo deo donacija koje je namenio Sokobanji.
Da i Banjci vole Kovačevića, ne samo kao autora kultnih filmova „Marataonciˮ, „Ko to tamo pevaˮ, „Balkanski špijunˮ, već i kao svog čestog gosta, pa i sugrađanina, pokazuje plato u blizini bioskopa Moravica koji je nazvan po akademiku. Na platou Dušana Kovačevića je stara kuća glumca Ljubiše Baje Bačića, koja će, kako je ranije najavio akademik, biti renovirana i pretvorena u spomen-prostor na ovog sjajnog glumca i njegovog prijatelja.
– Sa većinom glumaca u Srbiji i u bivšoj Jugoslaviji sam radio da li u pozorištu ili na filmu. Bilo je mnogo predstava, mnogo ljudi. Nažalost većina njih je tokom devedesetih godina otišla i evo sad u ovom trenutku gledam portret Bate Stojkovića sa kojim sam od prve predstave pa do poslednje radio više od 30 godina. Skoro da nema predstave i filma gde mi nismo radili zajedno. I tako je bilo sa mnogim glumcima. Neki od njih su kao Bačić iz Sokobanje, a većina njih je dolazila ovde, da li poslom ili na odmor. I tako, prošao je jedan dug period od prve predstave pre pedeset i više godina sa Zoranom (Zoran Radmilović, prim. aut). Prošao je ceo jedan život – rekao je Kovačević gledajući povremeno u portret velikog Danila Bate Stojkovića koji je izneo briljantne i vanvremenske role u njegovim filmovima.
Kako je ranije najavio jedan od najboljih autora sprske kinematografije u planu je da se njegov plato oplemeni nekim sadržajima koji će biti deo istorije u koju je utkano njegovo preko 50 godina dugo stvaralaštvo.
Tekst: Kristijan Đorđević; Jelena Radovanović
Foto: Kristijan Đorđević
