Иако су висине преко 30 метара и старости више од 150 година стабла платана у центру Сокобање не представљају опасност, али се њихове крошње мора правилно одржавати, каже директор предузећа „Зеленилоˮ Бојан Тодосијевић.
Како објашњава, разлог за бригу су суве гране дрвећа које се надвијају над турским купатилом које је културно-историјски споменик и Легатом Милуна Митровића.
Стабла здрава и у доброј кондицији
За наш сајт директор Тодосијевић, објашњава да су два стабла платана поред Амама и трећег, који се налази поред Легата, прошле године испитивали стручњаци са Института Шумарског факултета у Београду и да је тада установљено да су ова времешна стабла здрава и у доброј кондицији.
– Институт је урадио преглед свих стабала на мермерном шеталишту и у градском парку тако да имамо тренутно стање. То смо радили за потребе пројектовања будућег шеталишта, с обзиром да ћемо ми издавати услове. Постоје нека стабла која смо уклонили по њиховој интрукцији, постоје нека стабла која ћемо уклонити у следећем циклусу, једноставно морамо да бринемо о безбедности свих који ту долазе. Што се самих платана тиче њихово мишљење је да су платани у доброј кондицији, да су здрави, евентуално по нека сува грана – наводи директор „Зеленилаˮ.
Проблем је, како појашњава, то што крошње нису одржаване дуги низ година па се нису правилно формирале. Због висине стабала потребно је урадити „спуштањеˮ крошњи, а како објашњава наш саговорник опрема којом „Зеленилоˮ располаже може да дохвати висину дрвећа до 19 метара. Зато ће за ове потребе морати да ангажују неку другу фирму. Ове радове, по речима директора, реално је очекивати наредне вегетационе сезоне.
Грађани имају право наканде штете
С обзиром да се раније дешавало да суве гране дрвећа падну и оштете паркиране аутомобиле, директор Тодосијевић одговрајући на наше питање ко је тада одговоран, каже да штету надокнађују општина и јавна предузећа.
– Када падне грана у зависности од површине то је у век у надлежности општине или неког од јавних предузећа, ако се десе такве ствари људи имају могућност надокнаде штете. Општина поверава послове комуналним предузећима и у том кругу је одговорност за стабла која су на јавним површинама – појашњава наш саговорник.
Платани, додаје, не уживају посебну заштиту као поједина стабла, али је амбијентална целина у којој се налазе под заштитом државе. Данашњи парк у коме се налази турско купатило и платани на самом улазу дело је инжењера Романа Балањског који је 1888. године израдио „План ситуациони за регулацију варошице Сокобањаˮ, најстарији урбанистички документ Сокобање. Наш саговорник истиче да ће стабла платана чувати докле год је то могуће и да се ради о дрвећу које је веома дуговечно.
Још једна успомена на доласке књаза
Платани у центру Сокобање засађени су у време Милоша Обреновића који је често долазио у бању под Озреном. Према неким изворима, књаз је волео да сади платане, што се повезује са Топчидерским парком који је уређен по његовом налогу где су међу мноштвом дрвећа посебно истчу платани. Не може се са сигурношћу рећи да је садња платана у Сокобањи његових руку дело, али постоје извори који казују да су сокобањски платани донети управо из Топчидерског парка.
Платан код Легата интересантан је и по томе што се у рачви дебла, при самом формирању крошње, само посадило дрво трешње које цвета и рађа плодове. Ово самоникло трешњино дрво у време цветања и рађања плодова представља посебан призор на сокобањској променади.
Платан је листопадно дрвеће које може достићи висину и од 50 метара. Омиљено је у урбаним средина и многи светски булевари, шеталишта, центри, свој шарм и лепоту дугују овом дрвећу. Обим стабла сокобањских платана креће се од четири метра до скоро пет метара.
