Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave dan Svetog velikomučenika Dimitrija, koji je u narodu poznatiji kao Mitrovdan.
Po broju onih koji ga slave, Mitrovdan je na petom mestu na listi najvećih srpskih slava, krsno je ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima. Ovo je stajaći praznik, što znači da je uvek 8. novembra po gregorijanskom kalendaru, odnosno 26. oktobra po julijanskom. Današnji dan u crkvenom kalendaru obeležava se crvenim slovom. Ovaj datum se u narodu označava kao hajdučki rastanak i doba godine kada počinje zima.
Mitrovdan je posvećen antičkom komandantu Soluna iz trećeg veka, mučenom i pogubljenom zbog širenja hrišćanstva. Rođen je u Solunu, za vreme cara Maksimilijana. Ignorisao je carevo naređenje da progoni hrišćane i javno je propovedao hrišćanstvo.
Narodna verovanja kažu da uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude u svom domu, taj će preko cele godine noćivati po tuđim kućama. Ovo se ujedno smatra i najvažnijim mitrovdanskim običajem. Običaj je kod našeg naroda i da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor.
Negde se veruje i da do Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju. Veruje se da posle Mitrovdana zima može svakog časa da iznenadi, pa se zato ustalilo mišljenje da je loša sreća ako se neki posao ostavi za posle velikog praznika.
Ovaj dan je poznat i prema tome što su se hajduci tada rastajali da bi kod jataka prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine.
Veruje se da vremenske prilike na ovaj dan nagoveštavaju kakava će biti zima. Po jednom predanju vedro vreme nagoveštava hladnu, a nasuprot tome, oblačni dan najavljuje toplu zimu. Po drugom verovanju ako je vreme vedro i toplo zima će biti topla, a ako je hladno, oblačno i pada sneg biće duga i hladna.
