Када се према пчеларству изроди љубав, онда је квалитет и успех производње загарантован. То потврђује и газдинство породице Трпковић из Сокобање, захваљујући којој мештани и туристи могу да уживају у здрављу из природе којом Сокобања обилује. Ртањски мед, медовача са ртањским чајем, ораховача са медом, али и чајеви, слатка, ликери, биљне капи, само су део богатог асортимана.
Производња меда почела је као хоби, прича нам Никола Трпковић, а сада је и извор зараде.
– То свакако није био примаран посао. Поред свог примарног посла у шумарству, као хоби покренуо сам са неколико кошница свој први пчелињак и тако се родила љубав према пчелама и пчеларству – каже нам Никола на почетку разговора.
Поред шумског и багремовог меда са подручја Сокобање, овај домаћин производи и серитифковани Ртањски мед који има ознаку географског порекла.
– Што се тиче меда тренд је тренутно Ртањски мед за који је прошле године била сертификација и 30 пчелара са подручја Сокобање и Бољевца добило је тај сертификат за производњу. Тако да је Ртањски мед доста тражен. То је ливадски мед који је произведен на територији општине Сокобања или општине Бољевац, тако да пчелари који пчеларе на том подручју имају право да се пријаве за сертификат и треба да прођу одређене контроле, лабораторијске анализе, да би добили званично географско порекло меда – каже нам овај пчелар.
А цене су, слободно можемо рећи, прихватљиве. За килограм ливадског меда 1.200 динара, багремов је сто динара скупљи, док за шумски треба издвојити 1.400 динара. Оно што купце, како каже, највише интересује, јесте да је производ провереног квалитета и да потиче из природе.
– Људи су мало скептични приликом куповине меда. Милим да је то и оправдано, али свакако доста питају са ког подручја је мед, да ли сте пчелар, да ли сте препродавац, мало су скептични. Ми поред регистрованог пољопривредног газдинства, такође имамо просторију регистровану за лагеровање и врцање меда. Имамо РС број који нам дозвољава да своје пчелиње производе пласирамо на тржиште, и наравно, гарантујемо за своје производе – наставља причу овај произвођач.
На штанду овог породичног газдинства на мермерном шеталишту наилазимо на право богатство укуса, али и извора здравља. Ту је медовача са Ртањским чајем рађена по Николиној рецептури, мелеми на бази пчелињег воска, затим преко десет врста биљних капи, медне мешавине са семеном корпиве, поленом и оманом. У понуди је и тридесетак врста чајева са подручја Ртња, Буковика, Озрена, Девице, а има и оних са Старе и Шар планине. Посебно нам пажњу привлачи песто од сремуша, како Никола каже, двојник ајвара само у зеленој боји.
– То је биљни намаз од сремуша који беремо на Буковику. Може да се користи уз неку тестенину, уз месо и наравно најбољи је чистач у природи који се јавља одмах након завршетка зиме, тако да је препорука да се користи сремуш и у виду песта и у виду биљних капи. То је један од првих мојих производа који сам кренуо да правим, наравно поред пчелињака и меда. Пошто сам радио на Буковику као шумар, знам једно подручје где има доста сремуша и још сам тад пре него што сам кренуо да га производим за друге људе, правио за себе – описује нам овај здрави намаз од дивљег белог лука, који је одличан и за детоксикацију организма.
Колика је Николина посвећеност према ономе што ради показује то што се стално труди да унесе неке иновације у свој асортиман, али и информисаност о делатности коју обавља, при чему му посебно користи искуство стечено у шумарству. Тако је са нама поделио причу о веома популарном меду од борових иглица за који каже да се у Србији не може произвести.
– Често скрећем људима пажњу на то. Доста је тражен тај боров мед који у Србији код нас не постоји. Најбилижи боров мед постоји у Грчкој на острву Тасос и у Сибиру. Значи, код нас не постоји клима, не постоје једне ваши које иду на четину и започињу процес да би пчеле могле да иду на четину и да стварају мед од бора. У народу је баш онако заступљено да траже тај боров мед, али код нас не постоји. Постоји сируп од борових иглица где се млади изданци укувавају са шећером и он је такође веома лековит и има своју ефикасност, али није мед којим класификујемо само оно што производе пчеле – напомиње наш саговорник.
Овај вредни домаћин каже да је за сада задовољан учинком своје производње. Већ две године производе из свог породичног газдинства пласира на штанду прекопута сокобањског храма. Својим радом обогаћује и туристичку понуду Сокобање, јер се неретко туристи који пожеле да нешто аутентично понесу из овог краја одлуче за неки од Николиних производа.
Текст: Кристијан Ђорђевић; Јелена Радовановић
Фото: Кристијан Ђорђевић
