Поводом Светског дана поезије, јуче је Биоскопу „Моравицаˮ одржана песничка манифестација која је почела окупљањем учесника испред Музеја, Народне библиотеке „Стеван Сремацˮ и спомен-собе посвећене сокобањском, а у једно време и заборављеном писцу, Стојану Живадиновићу.
‒ Стојан Живадиновић је једно име које није много познато изван Сокобање, а велики је књижевник био између два светска рата. Наш је обичај да сваке године, када нам дођу гости, водимо их у спомен собу Стојана Живадиновића, где им ја обично говорим о томе какав је би он, каква су његова дела била и његов животни пут. Та соба стварно одражава време у коме је он живео и мени је задовољство да нашим гостима увек прикажем и кажем нешто о њему и упознам их са најпознатијим књижевником из Сокобање ‒ рекао је Хранимир Милојковић, књижевник и члан Удружења књижевника „Стојан Живадиновићˮ из Сокобање.
Ревијални део и читање поезије одржано је у Биоскопу „Моравицаˮ. Скуп песника свечано је отворила Далиборка Стевановић, директорка Културног центра Сокобање, која је присутне поздравила и истакла да јој је припала велика част да отвори скуп, казавши да се и сама бави писањем поезије. Она је и једну своју песму, уз видне емоције, у току представљања и сама прочитала.
Милош Вељковић, председник Удружења Књижевника „Стојан Живадиновићˮ, је напомену да су ови сусрети традиционални.
‒ Од нашег оснивања, ми сваке године 21. марта организујемо, у част Светског дана поезије и књижевно вече. Ове године смо у другом делу вечери имали и промоцију књиге Стефана Ђорђевића, нашег члана. Имали смо у гостима доста представника Књижевних клубова из Параћина, Ћуприје, Багрдана и других крајева, као и наших представника из Сокобање. Негде око десетак гостујућих песника и наравно наших чланова. Ова данас манифестација је и хуманог карактера. Ми смо на седници управног одбора одлучили да наменимо, од продаје књига, сва прикупљена средства за лечење двојице дечака из Сокобање, и поред Стефанове књиге нашле су се књиге и Милице Петковић и Љубише Вељковића ‒ рекао је Вељковић.
У оквиру овог дана представљена је и збирка песама Стефана Ђорђевића из Сокобање „Мој живот 2 – Лавиринт Животаˮ. Овај млади писац ожењен је једном Јеленом и са њом има троје деце. Његова је поезија духовног и животног карактера, а како каже, жеља му је да обиђе највећу светињу овога света, да хода стазама којима је ходао Исус Христ, посети Јерусалим и своме презимену дода префикс „Хаџиˮ.
‒ У овој књизи описан је мој живот, мој поглед на животна схватања и ти неки међуљудски односи, како нас живот води, успони, падови и препреке у животу, одбаченост у друштву и свега тога. Али на крају, све се то да решити уз веру у Бога и постизањем својих циљева. Наравно у збирци је и породица, као један вид општег значаја живота. Ја ту описујем и губитак једног детета, али након дужег времена остварио сам свој циљ, оженио се и хвала богу имам три прелепа сина. У збирци, како се и види, присутна је како духовна тако и животна поезија, молитве упућене Богу и жеља ка тим ходочашћима. И моја је жеља да ходам стазама којима је ходао наш Господ и Спаситељ Исус Христ, како и жеља да постанем Хаџи Стефан Ђорђевић ‒ рекао је овај млади песник из Сокобање.
Манифестација поводом Светског дана поезије организована је од стране Народне библиотеке „Стеван Сремацˮ, Удружења књижевника „Стојан Живдиновићˮ, Основне школе „Митрополит Михаилоˮ и Средње школе „Бранислав Нушићˮ. Покровитељ манифестације је Општина Сокобања.
