Узроци дијабетеса су вишеструки, а оно што је веома важно, појачана жеђ, претерано мршављење или нагло добијање у телесној тежини, као и поремећај апетита, неки су од симптома које не смемо занемаривати, упозорава др Дејан Ристић из сокобањског Дома здравља поводом 14. новембра, Светског дана борбе против шећерне болести.
По речима овог стручњака, специјалисте интерне медицине, који је и вођа саветовалишта за дијабетес у оквиру интерне службе, узорци овог обољења могу бити у генетском наслеђу, начину живота, гојазности или могу бити пратилац неких других обољења. Симптоми дијабетеса су и повећано и учестало ноћно мокрење и малаксалост, а наш саговорник истиче да оболели од дијабетеса менитуса типа 2 често нису свесни болести.
– То није случај само код нас у Србији. Такви су случајеви и у целом свету. Зато што је дијабетес, пре свега, болест која не боли, која нема неке симптоме који би могли хитно упутити пацијента ка лекару. Пацијенти са симптомима дијабетеса често нису довољно упознати, а са друге стране такав вид симптома нису они који би тренутно довели пацијента код лекара, тако да се пролонгира сам тај одлазак и пролонгира се постављање дијагнозе – напомиње др Ристић и додаје да је због тога веома важно при појави првих симптома обратити се изабраном лекару који ће даље пацијента упутити интернисти или ендокринологу.
Наш саговорник износи забрињавајући податак да, према неким проценама, у свету има преко 530 милиона оболелих од дијабетеса од чега чак половина не препознаје своју болест. Веома је важно, како истиче, деловати у оном моменту када дијабетес још није развијен као хронична болест и као болест која може да изазове компликације на органима и системима у организму. Један од начина је промена стила живота и укључивање физичке активности. То подразумева да треба вежбати више од 150 минута недељно, напомиње стручњак.
– Треба утицати и на правилну исхрану, дакле треба саветовати пацијенте, тј. грађанство и пре свега младе људе да је правилна исхрана нешто што је гарант да неће доћи до развоја дијабетеса, да је одржавање нормалне телесне тежине веома важно. Гојазност је нешто што је предиктор дијабетеса, нешто што се дешава пре него што се развије дијабетес, а на гојазност можемо утицати, можемо смањивати телесну тежину на разне начине, покушавати да пре свега физичком активношћу и правилном исхраном допринесемо адекватној телесној тежини код наших људи. Код кога је то неопходно постоји фармакотерапија за лечење гојазности која је све више у фокусу, пре свега зато што је примећено да је гојазност тренутно не само што се тиче дијабетеса него и осталих болести један од најважнијих узрочника на које треба деловати што је пре могуће – истиче др Ристић.
Светска здравствена организација и Међународна федерација за дијабетес су 1991. године покренуле иницијативу за обележавање Светског дана борбе против шећерне болести, због пораста броја оболелих широм света. Тада је одлучено да Светски дан борбе против шећерне болести буде 14. новембар када је рођен Сер Фредерик Бентинг, који је 1922. заједно са Чарлсом Бестом открио инсулин. Циљ ове кампање је да се подигне свест о значају превентиве.
Текст: Кристијан Ђорђевић; Јелена Радовановић
Фото: Кристијан Ђорђевић
