Сокобања је одавнина била инспирација уметника који су говорили да „срце у њој љуљушкаˮ, да се након боравка у бањи кући враћају препорођени и да овдашњи лепота и мир чине живот лепшим и дужим. Лепотица подно Озрена мењала се кроз време, али је та драж којом привлачи уметничке душе остала до дана данашњег. Један од наших савременика који је чест гост Сокобање и кога Сокобањци већ с правом својатају је наш прослављени драмски писац Душан Ковачевић. Први пут је овде дошао давне осамдесете, а сада је већ тешко набројати колико пута се вратио у мето за које каже да осим тела лечи и душу.
– Овде сам врло често, мој пријатељ Миша (доктор Милош Милојковић, прим. аут) је најзаслужнији за мој долазак и моје фамилије. Са Мишом и са његовом супругом смо били породично везани, тако да је мени Сокобања позната у свим годишњим добима. Долазили смо овде и лети и зими и једноставно ово је један од ретких градова у који сам ја долазио с времена на време, бар двадесет, тридесет пута. Тако да ми је Сокобања позната још из оног времена када је почела са великим својим туристичким успехом – навео је Ковачевић, приликом своје недавне посете.
Његови чести доласци изнедрили су културну сарадњу и организовање бројних догађаја уз његову подршку или на његову иницијативу. Један од њих је изложба слика познатог сликара Драгана Стојкова, Ковачевићевог кума, у уметничкој галерији Легата Милуна Митровића. Раније је познати сликар Сокобањи поклонио један од својих портрета на коме је Јован Стерија Поповић, оснивач српске драме.
Један од плодова сарадње Ковачевића са културним посленицима у Бањи је уговор са Звездара театром, чији је директор. Захваљујући томе, у оквиру „Месеца позориштаˮ сокобањска публика имала је прилику да протеклог викенда ужива у комаду „Кућаˮ у режији Воје Брајовића, по тексту Небојше Илића, у коме играју Бранимир Брстина, Ивана Зечевић и аутор текста Небојша Илић. Оригиналан и упечатљив комад који проговара о проблему расејања и вечитој дилеми оних који су отишли да ли им је кућа тамо где живе, тамо где су рођени, тамо где су им корени или на оном свету где ћемо некад сви бити на окупу.
На отварању реновираног биоскопа, прошле године, Сокобањци су уживали у Ковачевићевом филму „Није лоше бити човекˮ, а једном приликом академик је најавио да је ово само део донација које је наменио Сокобањи.
Да и Бањци воле Ковачевића, не само као аутора култних филмова „Маратаонциˮ, „Ко то тамо певаˮ, „Балкански шпијунˮ, већ и као свог честог госта, па и суграђанина, показује плато у близини биоскопа Моравица који је назван по академику. На платоу Душана Ковачевића је стара кућа глумца Љубише Баје Бачића, која ће, како је раније најавио академик, бити реновирана и претворена у спомен-простор на овог сјајног глумца и његовог пријатеља.
– Са већином глумаца у Србији и у бившој Југославији сам радио да ли у позоришту или на филму. Било је много представа, много људи. Нажалост већина њих је током деведесетих година отишла и ево сад у овом тренутку гледам портрет Бате Стојковића са којим сам од прве представе па до последње радио више од 30 година. Скоро да нема представе и филма где ми нисмо радили заједно. И тако је било са многим глумцима. Неки од њих су као Бачић из Сокобање, а већина њих је долазила овде, да ли послом или на одмор. И тако, прошао је један дуг период од прве представе пре педесет и више година са Зораном (Зоран Радмиловић, прим. аут). Прошао је цео један живот – рекао је Ковачевић гледајући повремено у портрет великог Данила Бате Стојковића који је изнео бриљантне и ванвременске роле у његовим филмовима.
Како је раније најавио један од најбољих аутора спрске кинематографије у плану је да се његов плато оплемени неким садржајима који ће бити део историје у коју је уткано његово преко 50 година дуго стваралаштво.
Текст: Кристијан Ђорђевић; Јелена Радовановић
Фото: Кристијан Ђорђевић
