Српска православна црква и њени верници данас славе дан Светог великомученика Димитрија, који је у народу познатији као Митровдан.
По броју оних који га славе, Митровдан је на петом месту на листи највећих српских слава, крсно је име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима. Ово је стајаћи празник, што значи да је увек 8. новембра по грегоријанском календару, односно 26. октобра по јулијанском. Данашњи дан у црквеном календару обележава се црвеним словом. Овај датум се у народу означава као хајдучки растанак и доба године када почиње зима.
Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства. Рођен је у Солуну, за време цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство.
Народна веровања кажу да уочи Митровдана и Ђурђевдана треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде у свом дому, тај ће преко целе године ноћивати по туђим кућама. Ово се уједно сматра и најважнијим митровданским обичајем. Обичај је код нашег народа и да се на Митровдан отпуштају слуге којима је истекао уговор.
Негде се верује и да до Митровдана морају да буду завршени сви велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу. Верује се да после Митровдана зима може сваког часа да изненади, па се зато усталило мишљење да је лоша срећа ако се неки посао остави за после великог празника.
Овај дан је познат и према томе што су се хајдуци тада растајали да би код јатака презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године.
Верује се да временске прилике на овај дан наговештавају какава ће бити зима. По једном предању ведро време наговештава хладну, а насупрот томе, облачни дан најављује топлу зиму. По другом веровању ако је време ведро и топло зима ће бити топла, а ако је хладно, облачно и пада снег биће дуга и хладна.
