Reči predaka obojeni najlepšim stihovima i sećanje na neka prošla vremena probudili su emocije među brojnom prisutnom publikom na sinoćnoj večeri poezije i proze na dijalektu koju je priredio učitelj i književnik Goran Petrović. Ušuškani u toploj sali stare škole, prisutni su sa punom pažnjom uživali u Goranovim stihovima koji su ulepšali prohladno i kišovito aprilsko veče. Poput stare pokravice, koju je sa ponosom pokazao publici, rekavši da ga jedino ovaj prekrivač od vunenog prediva može ugrejati, i njegove pesme koje je nadahnuto govorio ugrejale su srca prisutnih.
Goran Petrović trudi se da svojim stvaralaštvom sačuva stari dijalekatski govor koji je, kako kaže, nepravedno potcenjen i gurnut u zapećak.
– Hteo sam da pokažem da i na tom našem govoru može i te kako lepo da se piše i možda čak i osećajnije, jer čini mi se da ljudi koji govore na tom dijalektu su i najosećajniji ljudi. Znači gore od Zaječara, od Timoka pa sve dole do Vranja, i do Prizrena – kaže književnik.
Deci sa kojom radi kao učitelj, zaniljmivo je da čuju neke stare reči, ali ih, nažalost, mahom ne razumeju. Petrović kaže da je to krivica nas odraslih jer se neretko stidimo i potiskujemo govor svog kraja.
– U Sokobanji smo u kontaktu sa gostima, pa onda stanodavci kad pričaju sa njima, ‘ajde da se ne obrukaju, pokušavaju da govore tim književnim jezikom. Kad odem u Leskovac, Vranje, Pirot, čini mi se mnogo više drže do toga. Baš ih mnogo briga da l’ će neko da im kaže da nije gramatički pravilno. Na kraju to ne mora da bude pravilno, to je njihov govor – napominje književnik.
Prve pesme na dijalektu svog kraja Goran je napisao pre trideset i više godina. Nakon toga ljubiteljima dijalekatske književnosti poklonio je dramu „Stani goro, stani vodo, a pre godinu dana počeo je da priprema leksikon na dijalektu u kojem će svako slovo, uključujući i govorno dz, dobiti svoju priču.
– Knjigu sam završio, ostalo mi je još samo da je akcentujem, tu je dvadeset priča i jedanaest pesama, sve je na dijalektu. Kada bih se samo time bavio, ja bih je završio za mesec dana, ali radim kao učitelj, a moram da odem i do sela. Iskoristiću letnji raspust da akcentujem svaku priču i pesmu i da završim knjigu – najavljuje delo koje Sokobanjci sa nestrpljenjem očekuju, dodajući da se nada da će ga završiti ove jeseni.
Pored toga što ima veliku književnu i estetsku vrednost književno delo Gorana Petrovića ima i veliku dijalektološku vrednost, a preko dijalekata i veliku etnografsku, etnološku i istorijsku vrednost, rekla je Jovana Bojović Joksimović doktor filoloških nauka, naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU.
– Verovatno je prvi pisac, odnosno pesnik koji u književnosti nosi sokobanjski kraj i ljude ovoga kraja. On piše svojim maternjim idiomom koji pripada svrljiško-zaplanjskom dijalektu. Vrlo je značajno to što se pojavljuju pisci koji pišu na dijalektu i što je književnost na dijalektu sve više popularna danas, iako to nije bio slučaj u prošlom i pretprošlom veku – kaže naučna saradnica SANU, koja je terenska istraživanja obavljala i na području Sesalca, Petrovićevog rodnog sela.
Sokobanja je izuzetno bogat kraj duhovnom kulturom, a Goran Petrović je književnik koji piše iz duše, lako prenoseći emociju na čitaoca, rekao je, pored ostalog na sinoćnoj promociji Dejan Krstić, doktor etnoloških i antropoloških nauka i naučni saradnik Narodnog muzeja u Zaječaru.
O Goranovom stvarlaštvu pohvalno je govorila i Daliborka Stevanović, direktorka Kulturnog centra Sokobanje, priređivača književne večeri na dijalektu.
– Goran Petrović je jedan od naših najvernijih saradnika. On je jedan od retkih ljudi koji čuva tradiciju svog rodnog kraja i jedan od onih koga sa ponosom možemo nazvati čuvarem zavičaja – rekla je u svom obraćanju direktorka.
Stvaralaštvo sokobanjskog pesnika na dijalektu prepoznato je i izvan lokalnih okvira, pa je u konkurenciji 60 stvaralaca iz cele zemlje, njegova pesma na dijalektu „Moje seljankeˮ izabrana za najlepšu na leskovačkom festivalu poezije 2024. Goran Petrović za svoje stvaralaštvo dobio je i prvu nagradu žirija na festivalu „Preobraženjsko pojanje u Nišuˮ, kao i nagradu „Slovo hvale i zahvaleˮ. Ove godine nagrađen je zahvalnicom Ogranka Vukove zadužbine u Zaječaru za rad na očuvanju lokalnog govora i očuvanju izvornih pesama i igara sokobanjskog kraja.
Kako zvuče ove pesme na govoru sokobanjskog kraja možete čuti i pogledati u video prilogu na našem jutub kanalu.
