У оквиру манифестације „Месец позориштаˮ, на сцени биоскопа „Моравицаˮ први пут је одиграна комедија „Урбане легендеˮ, у продукцији Центра за културу и уметност Алексинац. Ансамбл је појачан глумцима „СБˮ позоришта, Марком Божиновићем и Тамаром Миловановић, што је био додатан разлог да се за овај комад тражи карта више.
Иако су „Урбане легендеˮ, након премијере у Алексинцу октобра месеца, имале још неколико изведби, редитељ Младен Миљковић у Сокобањи је овај комад гледао први пут.
– Радио сам са овом екипом на различитим жанровима, али овога пута су ме позвали да помогнем у реализацији представе. Пристао сам и само сам се надао да ће публика прихватити овај наш свет ‘урбаних легенди’. Драго ми је што је реакција у Сокобањи била сјајна. Екипа је написала текст, а ја сам проценио да је најважније да останемо доследни нашем жаргону и дијалекту – истиче Миљковић.
Како истиче, представа је изведена и у Петровцу на Млави, а посебно задовољство му је што је и тамо публика идентично реаговала.
– До сада је представу погледало око хиљаду гледалаца, што је лепа ствар. Све је било лако, јер су сви били дисциплиновани и посвећени. Драго ми је што је све испало овако добро, јер сложићете се, смех у овом тренутку заиста може да лечи – додао је редитељ.
Један од главних ликова, Бојан Дикси Цветковић, уједно и један од тројице аутора текста, који тумачи лик Шуцле, каже да је публика у Сокобањи реаговала управо онако како су очекивали.
– Утисци су феноменални. Циљ нам је био да се публика забави и насмеје. Ако се ми добро забављамо на сцени, сигурни смо да је и публици забавно – каже Дикси.
Сокобањски глумац Марко Божиновић, који тумачи лик Ђорђа, каже да је посебно задовољан сарадњом са Алексинчанима.
– По свему судећи, сарадња је била успешна. Ушли су у непознато када су позвали мене, а потом и Тамару, двоје нових у тој једначини, али испоставило се да је резултат одличан. Публика је рекла своје, а ми смо уживали на сцени. Ово нам је пето извођење, и идемо даље – каже Божиновић.
Посебан шарм представи даје Срђан Леби Стојадиновић, који је тумачи лик Милета овога пута из Жучковца.
– Стварно ми је драго што смо направили сарадњу са сокобањским позориштем. Прве смо комшије, а ето, двадесет година нисмо играли једни код других. Сада смо то исправили, и видите како се завршило, публика задовољна и ми задовољни. То нам је најважније – каже Стојадиновић.
Аутори текста Срђан Стојадиновић, Бојан Цветковић и Вук Радисављевић, истичу да им је намера била да направе нешто оригинално.
– Знамо ми све класике, Нушића и Стерију, али смо желели нешто ново, нешто што до сада није играно. Требало нам је око пет месеци да све финализујемо и мислим да смо успели. Срећни смо и поносни – каже Дикси.
Публика у Сокобањи с одушевљењем је прихватила ову комедију која је на „сокобањске даскеˮ донела дух свакодневице нашег краја, топли говор, препознатљиву комику и ситуације које личе на наше свакодневне пошалице. Иако се прича одиграва у возу, ни тај аспект железничког путовања, није стран сокобањском гледаоцу, свега тридесет километра удаљености између два комшијска града. Реакција публике након представе је била веома позитивна, кажу „насмејали су нас и разгалили, а и добро је да се у Сокобањи нешто, попут оваквих догађаја и Месеца позоришта, ипак догађаˮ.
