У склопу дводневног фестивала „СокоКонˮ, који је јуче почео у Сокобањи, одржава се школица стрипа коју води Марко Стојановић, предавач у Лесковачкој школи стрипа, сценариста и теоретичар стрипа. Млади полазници имају прилику да науче како се цртају стрип сцене и ликови, али и да се упознају са процесом стварања у области девете уметности.
– Старије геренације одрастале су уз стрип културу, а важно је да се она приближи и данашњим младим генерацијама, јер је стрип свуда око нас – каже Стојановић.
Он подсећа да су некадашњи школски часописи садржали стрипове који су деци били доступни још од првог разреда.
– Ми смо у школи добијали часописе са стриповима, од ‘Тик така’, преко ‘Зеке’, до ‘Дечјих новина’. Нисам сигуран да данашња деца имају ту прилику да се са стрипом сусретну од најранијег узраста, а то је важно, јер је стрип, по мом дубоком уверењу, иако се зове девета, заправо прва уметност. Пећински у Алтамира пећини у Шпанији најстарији је познати израз људске креативности. Хијероглифи, као и клинасто писмо, представљају рану форму наративног цртежа – објашњава он.
Стојановић истиче и да је стрип инстинктивно разумљив медиј.
– Нико вас не учи како се чита стрип, ви то знате инстиктивно. Зато је важно да деца прихвате стрип који живи и живеће, верујем, заувек. Ако рецимо, корстите нови ајфон, добијете упутство у форми стрипа. У лифту имате цртани приказ шта радити у случају квара. Стрип је свуда око нас и битно је да млади знају за тај медиј и да се креативно изразе кроз њега – поручује он.
Идеју о организовању првог фестивала стрипа, манге и косплеја у Сокобањи прихватио је са одушевљењем, и како истиче, радо ће се одазвати и будућим позивима организатора.
– У Француској и Белгији, где је стрип култура веома развијена, готов сваки град има свој фестивал. Не видим разлог зашто то не би било и у Србији – додаје Стојановић.
На први „СокоКонˮ дошао је са ћерком Јаном, једном од полазница школице, која већ шест година црта стрип.
– Волим да радим стрип-каишеве и да цртам стране стрипове. Отац ми обично да идеју, а све остало урадим сама. Имам групу другара, идемо у исту школу, цртамо и смишљамо ликове. Понекад су измишљени, понекад засновани на стварном животу. Кад порастем, волела бих да будем уметница или наставница енглеског – каже Јана.
Школици се придружио и Бошко Јанковић из Сокобање, који највише воли да црта манге и сопствене јунаке.
– Овде могу да научим како се цртају стрипови. Волим стрипове као што су ‘Dogman’, или оне о суперхеројима, Спајдермен, Бетмен и слично. Волео бих да будем познат као Дејв Пилки или Скот Коцел, који је од игрице направио свој стрип – каже Бошко.
Школица стрипа у оквиру ‘СокоКона’ наставља се и данас. Поред Марка Стојановић, предавач је и Владимир Весовић, ликовни уметник стрип цртач, илустратор и аниматор из Београда.
