Све је веће интересовање за уградњу соларних панела и стварање енергетски ефикаснијег стамбеног простора. Томе су, сматрају стручњаци у значајној мери допринеле субвенције државе које се реализују преко локалних самоуправа. О томе да ли се исплати уградња панела, када и како их треба поставити и како учинити дом или пословни објекат енергетски ефикаснијим разговарало се јуче у просторијама Иновационог стартап центра у Сокобањи.
Соларни панели су у последњих неколико година у Србији постали свакодневица, сматра Ненад Јаковљевић, дипломирани инжењер електротехнике у пензији, додајући да су они врло пријемчиви за домаћинства. Ипак, њихова примена далеко је већа у пословним објектима и објектима специјализованим за производњу и дистрибуцију електричне енергије у велике енергетске системе, истиче наш саговорник.
– Што се тиче индивидуалних објеката, законодавац је пружио једну добру могућност да се у величини од десетак, једанаест киловата могу инсталисати панели на крововима или приступачним местима у домаћинствима, и самим тим да се може извршити велика компензација потрошње електричне енергије што је на крају крајева и исплативо у смислу уштеде кућног буџета. Данас су врло приступачне цене за опрему и за саму монтажу, с тим што свакако треба поверење поклонити стручним екипама којих из дана у дан има све више у нашој земљи. То се посебно исплати у случајевима када можете користити средства за субвенционирање таквих пројеката које многе општине у нашој земљи подржавају са износима од скоро 50 процената – напомиње наш саговорник.
Мастер менаџер у туризму Иван Светозаревић, каже да је и међу угоститељима велико интересовање за стварање енергетски ефикаснијег простора, који смањује трошкове, а повећава удобност боравка гостију.
– Претпоставка је да је рурални туризам нешто што се обавља у објектима власничке структуре самих угоститеља и онда је јако важно да се смање трошкови за грејање и за хлађење. Уштеда енергије може се постићи самим простим навикама у смислу подешавања термостата, затварања врата, доброг заптивања врата, али то су неке краткорочне и јефтине мере које се могу реализовати. Постоје и неке дугорочније мере које захтевају мало више инвестиција, а то је уградња топлотних пумпи, соларних панела или још боље комбинација више извора обновљивих енергија – објашњава Светозаревић.
Презентација је одржана у оквиру пројекта „Промоција обновљиве енергије и енергетске ефикасности у источној Србији” који финансира Немачко савезно министарство за економску сарадњу и развој (БМЗ) у сарадњи са Регионалном агенцијом за развој источне Србије (РАРИС). Пројекат спроводи Немачка међународна организација за сарадњу (ГИЗ).
