Много је легенди везано за Сокобању, о њеном постанку, старим градовима, природним куриозитетима и местима која људима значе много, а налазе се на планинама које окружују ову бању. Те очуване приче и предања преносе се са колена на колено, настављајући да живе у усменом предању.
На планини Девици постоји и стенски одсек који носи назив Девојке, а са њим је сачувана и стара легенда. По народном предању, ту је, кажу, Бог сишао на земљу са дрвета дуда, како би изнова искушао неухватљиву и превртљиву нарав људи.
– Седећи тако на једном камену, прерушен у овчара у сиромашним и поцепаним ритама, управо на томе путу прошло је и седам лепих девојака носивши у корпама свеже дивље јагоде. Како Га је морила жеђ, затражи од њих мало тих лепих и црвених јагода како би иоле утолио жеђ под сјајним и ужареним сунцем. Оне му из неке обести своје не дадоше, прескочивши Га као и да није на томе путу, наставивши даље ка селу. У том прође још једна девојка коју није красила нека лепота.
Наш народ има такву машту да прикаже визуелно шта је то заправо искушење и како се манифестује кроз сам приказ, како нешто у неком незнању или када не сагледамо дубље у анализи, толико може у очима да изгледа ружно, давајући притом све недостатке са којима се људи рађају или евентуално их неком неприликом стекну.
– По причи, имала је грбу на леђима, једно затворено око, једну кљакаву ногу којом се једва кретала, али за разлику од њених претходница њу је красила несебична нарав. Иако је једва сустизала своје другарице које нису желеле да је чекају, дала је сиромашном овчару целу корпу набраних јагода уз извињење да жури неби ли их стигла.
Овај стенски одсек зван Девојке је природна геолошка формација и куриозитет који је јединствен у целини те природе. Подно и около њега је и простор зван Равниште. Свуда наоколо су и камене међе, попут каквих сухозида или зидова наслаганог камења. Ту је и пут који води ка селима и пут којим се може стићи до такозвана Три бунара. Некада су у подножју и близини те стене и целе те територије биле и колибе пастира који су своје овце чували, али имали су обавезно и магариће. Једном је и један дека који је и чувао овце испричао ову легенду своме унуку, а он даље другима како би она и даље живела у срцима Бањаца.
– Бог заустави девојку и рече, да не само да ће стићи своје другарице које нису желеле да је чекају, него ће их и престићи. На месту где је и пут за село, и где би требало да сустигне ‘другарице’, последња девојка затече седам окамењених статуа у стени. То место људи данас називају ‘Девојке’. А она последња одједном се пролепша, вину право у висине и нареди небу да муњама и громовима избуши целу планину вртачама, пећинама и јамама. У аманет људима остави да свако ко се себична срца и злураде мисли нађе на планини, буде занавек проклет.
Иако је ово краћа верзија и можда мало у нарацији другачија јер иде са колена на колено, са човека на човека, са собом носи поучне поруке о врстама лепоте и карактерима. Народ воли, а можда и мора да верује у онострано или необјашњиво, нешто више од себе, да би иоле могао да истрпи дат нам тежак, а понекад и суров живот, притом указујући на један правилан начин посматрања људи. Потребна му је једна одређена доза фантазије и маште како би направио ту разлику између анђела који пада и мајмуна у успону.
Планина Девица ништа мање није мистичнија од планине Ртањ. Чак и људи и не знају, а чули су да постоји планина Озрен, где је и Девица, и где је тај пресек између две планине. А Сокобања је подно и пет чак планина које засебно чувају легенде остављене са колена на колено.
Гавран
Кристијан Ђорђевић
Фотографија
@Raven_house_76
