Легат Милуна Митровића важи за средиште културног живота Сокобање. Ипак, иза овог објекта, чије зидове красе дела великих сликара, полако се формира права дивља депонија. Док су Сокобањци на овом месту некада испијали кафу у ресторану „Српски краљˮ, уживајући у погледу на платане, данашњи мештани ово место радије заобилазе.
Иако је скривено од очију пролазника, оне који туда залутају узнемири призор који нарушава само градско језгро.
Навикли смо да дивље депоније ничу уз издвојене путеве, поред река, по шумама и атарским друмовима, где је концентрација пролазака мања. Међутим, оваква слика, на свега двадесетак корака од мермерног шеталишта и уз саму Озрен-башту, наводи на питање каква је заиста наша еколошка свест.
Посебно забрињава чињеница да депонија има тенденцију сталног раста, као и то што је реч о слепом простору који је тешко очистити. У прошлости је проблем решаван редовним изношењем смећа, док је постојао приступни пут.
Нестанком пута који је омогућавао прилаз камионима и одвоз отпада, мала депонија почела је убрзано да расте, постајући озбиљан проблем, невидљив шетачима на променади.
Незванично, проблем постављања контејнера и његовог редовног пражњења настао је затварањем неасфалтираног пута који је омогућавао сталан приступ, а који је затворен због градње будућег хотела. Тиме је изгубљена могућност лакшег и редовног одвоза отпада.
Неопходно је тежити проналажењу адекватних решења како се овакве ситуације не би понављале у будућности, не само у строгим зонама попут ове, већ и у широј околини.
Сокобања важи за еколошко место. Назива се „Зеленим срцем Србијеˮ и „Краљицом туризмаˮ. Главни извор прихода становника, директно или индиректно, јесте туризам. Њене природне лепоте су видљиве и препознатљиве, а званично је и прва еколошка општина у Србији.
Еколошка декларација, којом је потврђено опредељење општине и њених становника да заштите природу, промовишу еколошки туризам, очувају здрав амбијент и подигну свест о значају животне средине, усвојена је марта 1991. године од стране Скупштине општине Сокобања. У њој се наводи:
„Ми, чланови ове Скупштине, полазећи од права човека на живот, слободу и неповредивост достојанства, схватамо да је заштита природе наш најважнији задатак. Променама у мишљењу и односу према средини, које ће довести до ткања живота према законима природе, омогућићемо заштиту природних богатстава и испунити дуг према генерацијама које долазе. Осећамо да је еколошка равнотежа човека и природе изнад свих наших разлика, извор живота и цивилизацијска обавеза. Одређујући наш однос према природи, позивамо све људе да покажу мудрост, љубав и добру вољу ради очувања лепоте и необичности које нас окружују.ˮ
