– Посада је била потпуно спремна. Авион је ушао у зону уништења. Официр за навођење је обавестио мене, као извршиоца гађања, да је циљ унутар домета. Наредио сам: ‘Лансирај.’ Две ракете су га погодиле. Пао је након 18 секунди – овако пуковник у пензији Дани Золтан описује историјски тренутак из 1999. када је његова јединица оборила невидљивог америчког ловца бомбардера Ф-117 А, који је до тада важио за необорив.
Било је то већ трећег дана од почетка НАТО агресије. Пуковник Дани и данас се са посебним поносом присећа када је тог 27. марта часовник откуцао 20 сати и 42 минута. Тада је пао „невидљивиˮ. Док су припадници јединице ужурбано мењала положај, нису ни слутили да ће ускоро постати хероји нације.
– Долази претпостављени официр из команде и доноси наређење за премештање. И онда каже: ‘Ехеј, да ти кажем још нешто. Па ви сте оборили… ‘Знамо бре.’ ‘Је л’ знаш шта сте оборили?’ ‘Немам појма, неки авион, одкуд знам’. Каже: Онај Ф-117, је л’ можеш да верујеш? Онда сам зауставио радове, позвао све официре и војнике да стану око мене, кишица је почињала да пада, било је четири ујутру, 28. марта. Тада сам им рекао шта смо постигли – присећа се пуковник, наводећи да након овог историјског подухвата није било ни славља ни опуштања.
Обарање невидљивог бомбардера била је прва акција 3. дивизиона 250. ракетне бригаде Војске Југославије којом је комадовао пуковник Золтан Дани, чији је идентитет нација открила тек након што се пензионисао. До тада се представљао под псеудонимом Гвозден Ђукић.
– Ми се први пут укључујемо, први циљ ухватимо и одмах га оборимо. Па то је сјајно. То је као када наиђе лопта испред гола, а ти си тек ушао на терен и ти је пошаљеш право у гол. Осећали смо се пријатно зато што смо показали да смо добро радили, вежбали и научили, и да није било џабе што су у нас улагали свих претходних година – описује Золтан.
Интересантно је и како су успели да оборе наводно неухватљиву мету. Због спорог кретања авиона деловало је да је циљ лаган и да је потребно само да га оператор ручног праћења ухвати на време. Пуковник Золтан описује како је протекла сама акција која је трајала мање од 20 секунди.
– Ракетни систем има два радара. Један је осматрачки, а један нишански. Пре свега треба да откријемо циљ на осматрачком радару који се непрекидно врти у круг. Тај радар је метарског опсега. То је попут некадашње аналогне телевизије коју смо хватали са антенама. Нишански радар је центиметарског опсега, то је фреквенција, као микроталасна пећница. У симбиози та два радара добијамо слику и на тај начин дођемо до праве информације где се циљ налази у ваздушном простору. Овде уопште није било промашаја зато што су оператори били јако добри. Официр за вођење који треба да намести нишански радар, известио је да је авион у зони уништења. Онда сам ја наредио да се лансира – описује историјски тренутак.
Ф-117 је, по речима пуковника Золтана, пројекат који је јако дуго проучаван, а нулти примерак коштао је негде око две и по милијарде долара. Сваки наредни коштао је око 950 милиона, а направљено је, каже, 49 комада.
– Све је ручно прављено. Сваки од њих је пролазио аеродинамички тунел и ишао је у такозвану лабораторију за контролу одразних површина. Овај Ф-117 који смо ми оборили, он је био Ф-117 са најмањом могућом одразном површином и дали су да управља најбољем пилоту на тим авионима. И ми смо њима оборили најбољи авион, кога вози најбољи пилот. Па кажу: ‘Од чега су они човече’. А у ствари смо обични људи, који су, ето, волели своју домовину и нису желели предају – закључује на крају разговора.
Након обарања авиона двојица новинара РТС-а успела су да се пробију до терена и забележе догађај. Прилог је откупио CNN, а онда је емитован широм планете. Тако је и НАТО сазнао да је „невидљивиˮ пао. У Савезној Републици Југославији то је пробудило родољубивост, људи су еуфорично излазили на улице и мостове, потенцијалним циљевима. Свако од њих имао је исцртану мету са натписом таргет, који је тада постао један од симбола српског ината.
Пуковник Дани Золтан у Сокобању је донео и један титанијумски део некадашњег Ф-117. Присутни у галерији Легата Милуна Митровића, на трибини одржаној поводом Дана општине, нису скривали задовољство што имају прилику да у рукама држе предмет који је сведок једног историјског подвига.
