Свака сезона пчеларења све јасније показује да пчеле не живе издвојено од човека и природе, оне су њихово најчистије огледало. У њиховом здрављу, понашању и приносима читају се промене које доноси клима, пољопривреда и савремени начин живота. На то већ дуже време упозоравају представници Савеза пчеларских организација Србије (СПОС).
Председник СПОС-а спец. др мед. Родољуб Живадиновић за наш медиј каже да смо прошле зиме имали велико угинуће пчела, што је довело до драматичних последица у пољопривреди. Према његовим речима, тек када се буду сабирали овогодишњи резултати у пољопривреди, крајем године или почетком наредне, видеће се колико су умањени приноси због смањеног опрашивања.
‒ Било је читавих делова Србије где практично није било ни десет посто од нормалног броја пчела, самим тим је и опрашивање било смањено и до 90 посто. То је донело велике проблеме у воћарству, уз то што су били и мразеви и други неповољни фактори. Пчеларство ће показати своју вредност тек кад га не буде било. И то је чињеница – категоричан је наш саговорник.
Др Живадиновић наглашава да угинуће пчела није само локални, већ светски проблем. Наводи примере са севера Бугарске и југа Русије, где је страдање пчела премашило преко 90 посто. У Србији је, у просеку, угинуло између 50 и 60 посто пчелињих заједница.
‒ Наравно, било је делова земље, попут неких делова Војводине, где је страдало и преко 90 посто пчела. Али овако драматични подаци, какве бележе друге земље, то је заиста невероватно.Америка је имала 75 посто. То су стравичне ствари, вероватно, узроковане свеопштом индустријализацијом пољопривреде, хемизацијом, загађењем. Пчеле се боре док могу ‒ објашњава он.
Иако је пчела, како каже, веома отпорна животиња, њено масовно страдање увек је знак да је нарушена природна равнотежа.
‒ Када пчела страда, нешто озбиљно није у реду. То значи да се у природи догађа нешто што им не погодује. То мора да упозори људе, живимо у свету хемије која нас убија ‒ упозорава овај познавалац прилика.
Evo teme za razgovor na nivou čitave teritorije opštine Sokobanja a to su pčele i njihov život pored sokobanjaca. Gde može bolje da se promoviše organska poljoprivredna proizvodnja nego u ovakvoj društvenoj zajednici. Tu su pčele mera uspeha.