Капела Светог Ђорђа на врху Ртња, коју су у знак сећања на власника рудника Јулијуса Минха подигли његова супруга Грета и рудари, деценијама је препознатљиви симбол ове планине. Ипак, она је данас истовремено и симбол људске похлепе и запостављеног наслеђа. Светиња, подигнута на 1.565 метара надморске висине, страдала је од трагача за благом, а већ годинама чека да буде обновљена.
Епархија тимочка недавно је обновила иницијативу за реконструкцију капеле, отворивши жиро рачун на који грађани могу уплатити донације. Тим поводом, на остацима храма на врху Шиљак недавно је служена и света архијерејска литургија.
О важности коју је ова капела некада имала сведоче и новински написи из периода њене градње. У листу „Правдаˮ из 1934. године описана је свечаност на врху Ртња, када је тадашњи епископ Емилијан осветио спомен-капелу.
Капела је била висока девет метара, а изнад ње се уздизао камени крст висок четири метра. Иконостас су красили радови уметника Колесникова и Биценка, а на бочном зиду налазила се мермерна спомен-плочана са натписом „Јулијусу Минху – његови рудари у знак захвалностиˮ. Изнад плоче стајало је велико мермерно кандило које је непрестано горело.
Свечаном освећењу присуствовало је око шест стотина људи из свих крајева Србије, Београда, Ниша, Алексинца, Књажевца, Ћуприје, Зајечара и Сокобање, међу којима је било и бројних угледних званица.
– Цела свечаност била је врло лепо организована. Многобројни гости увече, уочи свечаности, пошли су пешице из Сокобање и Бољевца на врх Ртња да тамо дочекају зору, ‘најлепше рађање сунца у нашој земљи’. Ту се, за ведрих дана, видик пружа чак до стакласте масе Црног Мора, а указују се и Сава и Дунав. Друга група гостију пошла је изјутра рано, око пет и по часова, из Сокобање. Ишло се коњима и воловским колима, оштрим серпентинама које су ових дана просечене како би се убудуће омогућио лак приступ врху и капели. После два и по часа верања и ови су гости дошли на врх – пише у тексту потписаном иницијалима В. Г.
Седамдесетих година прошлог века црква на Ртњу је први пут минирана, током деведесетих година вандали, трагајући за благом о коме су кружиле приче у народу, скоро су је потпуно уништили. Иако је до сада покретано више иницијатива за њену обнову, конкретни радови још увек нису започети.
Осим што је, на неки начин сведок рударске индустрије овог краја, храм је подигнут као чувар сећања на индустријалца Јулијуса Минха, који је због нагомиланих дугова изазваних великом економском кризом извршио самоубиство, не желећи да прекрши обећање дато мештанима насеља Рудник. У народу је остао упамћен као велики човек и добротвор.
Све информације о обнови капеле, као и подаци за донације, доступни су на званичном сајту Епархије тимочке
