Буљина важи за врхунског предратора са самог врха ланца исхране, а њено присуство у већем броју на одређеном подручју поуздан је показатељ здравог екосистема. Да је екосистем у Сокобањи управо такав, потврђује и бројност ове врсте, којој је посвећена и научно-популарна манифестација „Ноћ буљинеˮ.
Током празничних дана у Сокобањи се окупило чак 90 заљубљеника у ову птицу, највећу сову у Европи и једну од највећих на свету.
Ово је други пут да је Сокобања била домаћин скупа под називом „Ноћ буљинеˮ. У Србији су до сада одржана укупно три оваква догађаја, од којих је један био у Књажевцу. Манифестација постаје све масовнија, каже један од организатора Владан Димитријевић, председник Сокобањског еколошког друштва. Прва два пута је било по шездесеторо учесника, док их је сада било знатно више. Овога пута посетилаца је било из непосредне околине, из Војводине, али и из иностранства, посебно из Русије, што је указује да „Ноћ буљинеˮ постепено прераста у значајан еко-туристички догађај.
Учесници су обишли 18 локација на територији Сокобање и две у граничном делу алексиначке општине, трагајући за овом птицом. Након обуке, на терену су бележени подаци који су, по речима Димитријевића, драгоцени за науку.
– Дан је посвећен повезивању грађана и науке, како би се уз њихову помоћ прикупили подаци и допринело заштити ових драгоцених животиња. Редовно их пратимо и сазнали смо много о њиховим територијама. Неке јединке да пратимо телеметријски, помоћу одашиљача, током сезоне гнежђења, где се мужјаци крећу, где лове и који терени им одговарају – наводи Димитријевић.
Добијени подаци значајни су и за конкретне мере заштите, како би се буљина очувала и опстала на овом простору.
– Имамо неколико локација које имају добре ловне терене, али немају добре локације за гнежђење, па смо на некима поставили кутије за гнежђење буљине како бисмо им олакшали репродукцију. Младунци су веома осетљиви и велики број њих, нажалост, не преживи прву годину и не напусти гнездо успешно, и то је нешто на шта ћемо се фокусирати у наредном периоду да покушамо да им помогнемо да лакше преживе тај први и најкритичнији део свог живота – напомиње овај еколог.
Према речима Драженка Рајковића, стручни саветник Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду, један од разлога све већег интересовања за ову манифестацију, јесте недостатак садржаја посвећених природи у нашој земљи.
– Људи све више и више желе да се врате природи, макар на један викенд годишње. Зато се пријављују на овакве догађаје, на шетање, планинарење Ртњем, посматрање птица. Велику улогу имају и медији. Покренули смои сајт buljina.rs. Неколико људи је одложило долазак у Сокобању који су на својим локалитетима пратили да ли има буљине. Тако да имамо и тих људи ентузијаста који у свом крају развијају сам мониторинг – навео је Рајковић.
У оквиру манифестације одржана су предавања и презентације посвећене буљини и самом пројекту, а на подручју Сокобање, Књажевца и Зајечара прошле године постављене су и инфо-табле о активној заштити ове врсте.
Манифестацију су организовали Институт за мултидисциплинарна истраживања, Сокобањско еколошко друштво, Центар за истраживање биодиверзитета и Туристичка организација Сокобање.
