Некада пут обасјан лампионима, данас на води: Излетиште „Врело-Борићиˮ у Сокобањи

Друштво

Излетиште „Врело-Борићиˮ једно је од најпознатијих и најпосећенијих места у Сокобањи. Захваљујући близини центра града и великој концентрацији негативних јона у ваздуху, овај простор посебно погодује особама са респираторним тегобама, због чега се његове благодети често истичу у туристичким публикацијама и медијским прилозима. 

Пут до излетишта води поред комплекса Летње позорнице „Врелоˮ, на месту некадашњег језера и старе летње позорнице, где су редови кестена некада правили природни хлад. Поплочана и уређена стаза убрзо прелази у земљани пут, а од изворишта „Врелоˮ, које је често место несавесних посетилаца који за собом остављају графите, почиње успон степеницама ка излетишту. 

Те степенице, иако давно изграђене, још увек служе својој сврси. Међутим, често су под водом која се прелива из Врелског потока, језерца код некадашње Кантине или Ловачког дома, али и због често запушеног одводног канала Хајдук Вељкове чесме. 

Старији Сокобањци памте другачију слику овог дела бање. Простор око некадашње Кантине и касније Ловачког дома био је уређен, са језерцетом, мостићима, осветљењем и стазама које су красиле разгледнице са поздравом из Сокобање. 

Данас је та слика другачија и мало коме може промаћи забарено језерце, дотрајало степениште, неуређен простор, као и рушевине некадашњег Ловачког дома које се кроз густо шибље и дрвеће и даље назире. На овом простору налази се и Хајдук Вељкова чесма, коју су Сокобањци давно подигли у част јунака који је ослободио Сокобању од Турака. Због често запушеног одводног канала вода се са чесме излива и наставља свој пут низ брдо, преко степеништа и даље. 

Монденска времена, она у којима су се за време династије Карађорђевић овде одржавали чувени кермеси и забаве, одавно су прошла. Тада је цео простор треперио од разнобојних ракета и ватромета, стазе су биле начичкане лампионима, по Врелском језеру пловили су чамци и даме са сунцобранима у лепим тоалетама. Украшени су били и мостићи преко језерца код Кантине, као и велики славолук са поруком добродошлице.
Прошла су и времена Ловачког дома, уређеног језерцета, канделабара, осветљеног степеништа и стазе. 

Оно што је иза свега остало јесте лепота овог подручја, али и јака жеља оних који памте лепша времена да се простору врати некадашњи сјај. 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *