Стручњаци из области археологије наставиће да истражују подручје општине Сокобања где је до сада откривен велики број праисторијских налазипшта и значајних артефакта. Ових дана петочлани тим из Београда, Књажевца и Краљева обавља снимање терена и потребно снимање посебним апаратима који ће показати у ком правцу ће се обављати даља истраживања.
Нова истраживања су плод сарадње Археолошког института Београд, Културног центра Сокобање и Општине Сокобања. Археолози који су јуче започели свој рад, обиласком подручја Рујевица где се налази такозвано Рујевачко градиште. Пре тога разговарали су са руководством Културног центра како би их упознали са наставком истраживања.
– У плану је ваздушна проспекција где ћемо одређене локације снимити дроном и помоћу лидер и термовизијске камере. Поред Рујевичког градишта, у плану је обилазак терена Требич код Ресника, Трубаревачког градишта, Поповице са Сокоградом, Девојачког камена код Врмџе и Врелске чуке код Читлука. Поред Девојачког камена који даје блиставе резултате, изабраћемо још једну локацију која ће бити истраживана током следеће године – објашњава Петар Милојевић, научни сарадник Археолошког института у Београду.
По речима Јелене Мартиновић, дипломираног археолога, приправника у Завичајном музеју Књажевац, ова фаза, која подразумева излазак на терен и проналажење потенцијалних локалитета, веома је битна за даља истраживања.
Током истраживања сокобањског терена пронађено је око 90 локалитета, каже Дајана Матовић, мастер археолог из Краљева, и додаје да највише пронађеног материјала потиче из праисторије, конкретно гвозденог и бронзаног доба.
Научни сарадник Археолошког института Војислав Филиповић истиче да се снимање терена обавља уз помоћ дронова, који су знатно олакшали и појефтинили истраживања. Раније су за овакве пројекте биле потребне скупоцене платформе.
– Археолошки институт је успео пре две године да набави професионалну опрему и почели смо озбиљно да се бавимо снимањем не само лидера него и термовизије. Тренутно смо једина институција у региону која сада поседује такву опрему, а набавили смо и сонар који снима испод површине воде који ће се користити за пројекат Границе римске империје и истраживање потопљених градова у Ђердапу – појашњава Филиповић.
Лидер метода открива сваку неравнину на терену, што је веома значајно на простору где има трња, шуме и густе вегетације.
– Лидер прође кроз сву вегетацију и он снима искључиво површину земље. Добија се потпуно огољени снимак и ми на њему видимо неке аномалије које касније проверавамо. На тај начин су на пример у џунглама Средње Америке проналажени изгубљени градови Маја и Астека – наводи овај стручњак.
Поред поменутих стручњака, у истраживачком тиму је и Милена Муминовић Божић, кустос Завичајног музеја у Књажевцу.
Продукт археолошких истраживања у Сокобањи су и две монографије, „Праисторија сокобањског крајаˮ и „Археолошка истраживања градинских налазишта из праисторије на тлу сокобањске котлинеˮ. Оно што и даље недостаје јесте специјализовани музеј у коме би се чували пронађени предмети и приказали локалном становништву и гостима овог туристичког места.






Udruživanjem hotelijera i stanodavaca dobio bi se veliki finansijski podsticaj za izgradnju zavičajn̈og muzeja u Sokobanji.To da im bude zadužbina gde će decenijama dolaziti posetioci a biće smešteni u njihovim hotelima i staanovima. Tako bi se ugledali na velikog sokobanjca Mitropolita srpskog Mihaila Jovanobića.