„Умро је друг Титоˮ, овом чувеном реченицом пре тачно 45 година објављена је вест о смрти тадашњег доживотног председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Јосипа Броза. Тај 4. мај 1980. године памти се не само као одлазак једне личности, већ и као последња страница једног периода историје.
Колико је овај догађај погодио тадашњу јавност сведочи и то што је појединцима и данас тешко да се помире са чињеницом да су Тито и његова Југославија отишли у историју. О томе сведоче и бројни исечци из једне приватне архиве у Сокобањи, која и данас чува скоро све странице тадашње штампе о Титовој смрти.
„Испуњени неизмерним болом Београђани дочекали посмртне остатке Јосипа Броза Титаˮ, „Вечност има имеˮ, „Титу се одужујемо радомˮ, „Тито и Југославија су једноˮ, „Живеће Титово делоˮ, писали су тадашњи НИН, Политика, Нада, Вечерње новости, Борба, а са црно-белом Титовом фотографијом на насловници освануо је и тадашњи Политикин забавник, док је у тексту писало „У недељу, у 15.05 часова, престало је да куца јуначко срце… 6. мај 1980ˮ.
Јосип Броз Тито (1892 – 1980) доживотни председник СФРЈ и СКЈ (Савез комуниста Југославије) преминуо је 4. маја 1980. године у Љубљани након 122 дана борбе са болешћу, изазване зачепљењем крвних артерија у левој нози. Преминуо је у 88 години, а његова смрт представљала је важан друштвено-политички моменат у историји СФРЈ, јер је дошло до смене са једног човека на колективно руководство, Председништво СФРЈ, што многи историчари узимају као почетак распада Југославије. Сахрањен је 8. маја 1980. године у Београду у зимској башти своје резиденције на Дедињу која потом добија назив Кућа цвећа. Испратили су га грађани Југославије, а сахрани је присуствовало и 209 делегација из 128 земаља света, због чега је званично проглашена за најпосећенију сахрану неког државника у историји. Титова сахрана директно је преношена, поред Југославије, и у још 16 земаља света. Неколико земаља је накнадно емитовало цео снимак или важније делове.
