Мало другачије о Сокограду: Није што је средњовековни, него што је наш

Друштво

На предавању одржаном на Коларчевом универзитету, 1951. године, чувени српски архитекта, академик Александар Дероко, указао је на важност наших споменика средњовековне културе.

– Многи споменици наше црквене средњовековне архитектуре заштићени су већ одавно и осигурани од даљег рушења и квара. Са нашим старим градовима, то још до сада није био случај. За њих до данас скоро ништа није учињено. Свакако да би требало предузети све да се, бар они који заслужују, очисте од рушевина, окрпе и подзидају, претворе у паркове да се по њима поставе чувари и да се учине приступачним за посете и екскурзије, те да се тако сачувају од даљег пропадања. Крајње је време да се о овим старим споменицима притекне у помоћ и да се спречи њихово потпуно уништење и нестајање – писао је Дероко.

 

Бањски Сокоград, тако кажемо јер постоје два града са истим именом, један у западној Србији у близини Љубовије(Соко Град), један је од старих градова Србије на коме се и даље може делимично сагледати његов некадашњи изглед. Наравно да није у својој форми попут сачуване Голубачке тврђаве или Маглича, али чињеница да још постоје очувани остаци утврђења (донжон кула са улазом, зидови, кула на врху, цистерна или подрум, остаци горњег и доњег града) голица и машту да овај град може, а и мора ако је већ аманет, да изгледа мало другачије и приступачније, иако његове градитеље поименце не знамо, али знамо да су нам претходили на овом тлу. Наставак процеса који је започет у прошлом веку, конзеварцијама и радовима на очувању зидина, преко је потребан како би и даље живела крилатица „Сокобања, Сокоградˮ. Једно без другог не иде.

Горња кула; Фото: К. Ђ.

Ово очувано средњовековно утврђење први пут је, према неким подацима, помињано као Соколница у Житију деспота Стефана Лазаревића (Константина Филозофа 1380-1431) с почетка 15 века. Део у „Житијуˮ односи се на династичке борбе, Мусе и Мехмеда, Бајазитових синова где се и помиње Соколница или Соколац, као и Сврљиг који је био упориште турског војводе Хамзе. Војни поход, према историји коју налазимо у „Житијуˮ, завршен је освајањем многих градова, међу којима су и Соколац и Сврљиг. Поменута два града и имена актера „Житијаˮ и данас су усменој историји која се преноси када је у питању освајање Бањског Сокограда 1412-1413. од стране Хамзе, сврљишког војводе, погубљеног у Једрену. Име управитеља или можда господара Сокограда налазимо у књижевности код Андре Гавриловића, у романтизованом роману „Деспотова властелаˮ из 19. века и у писању датованом у тај период око 1400. године. Ту се помиње Стефан Лобојевић као управитељ или господар Сокограда. Књижевност је увек у друштву са причама које се могу чути и усмено у Сокобањи, а те приче говоре да је на Сокограду пронађен и печат са јеленским роговима у гравури и именом Стефан Лобојевић (Лебојевић).

Сокоград или Соколац, како се још помиње, саграђен је на високој стени која се уздиже изнад краћег и узаног кањона реке Моравице. Такав географски положај, и поред чињенице да су се градови тада градили према сврси одбране (на то указују и легенде у Сокобањи), даје јединствену могућност да се и са свих страна може сагледати његова лепота, која са високим кањоном, стенама, околном шумом и планином даје посебан уметнички изражај. Много је места, поред директног уласка, са којих се посматра овај средњовековни град. Са оближњег брда Поповице, Големог камена високо у планини, Шиљате стене у подручју Глогана, подножја Подграђа, са брда Јаниор. Сва та места другачије сагледавају визуелни приказ овог старог града или утврђења.

Поглед са Поповице; Фото: К. Ђ.

Његов изглед и у прошлости остављао је без даха многе историјске личности које су боравиле у Сокобањи и записивале историју овога места. Једна од тих личности је и Александар Дероко и његов опис Сокограда у књизи „Средњовековни градови у Србији Црној Гори и Македонијиˮ.

– Соколац (Соколник, Соколница), два километра од Сокобање. Спомиње се 1413 г. кад су га држали Турци. Град је саграђен у једном завијутку Моравице, на стени која се с једне стране надноси чак и преко вертикале. Град има два дела: на највишој тачки је ужа тврђава а испод ове, на платоу, доњи пространији део. У вишу тврђаву улазило се кроз кулу а на другом крају, према брду, израђен је уместо куле висок штитни зид (са отворима за топове). У томе ужем делу града налази се још очувана цистерна за воду усечена у стени, каменом засведена, а у четири угла виде се керамичке цеви за довод кишнице. Град је прилично добро очуван – наводи Дероко.

Сокоград и данас посети много људи у току године. Имају шта да виде почев од подножја самог града и успона где су видљиви камени остаци доњег града док се иде узбрдо ка самој тврђави. На југоисточној капији ка стрмој литици, којом доминира тврђава у висини, попут пчелињих сатница, високо усечене у стену, протежу се сокоградске поткапине.

Сокоградске поткапине; Фото: К. Ђ.

При уласку у горњи град видљиви су остаци доњег града у зидинама ка североисточној капији. Наравно и круна – тврђава са донжон кулом и уласком вратницама. Очувани зид са још једном кулом у којој је отвор и у коју се може, али са храброшћу ући. Поменута цистерна у коју води стрм и клизав силазак кроз засвођен отвор уским степеницама. Поред ње у скорашње време и нови отвор који открива лучни свод ка цистерни или подруму.

Нови отвор и лук од камена; Фото: К. Ђ.

Ка западу очуван мањи зид који се наставља срушеном просторијом и делом зида ка југу, на делу стрме стене и поткапина. Пут ка врху тврђаве и кули на њој ка истоку и ка којој води камено степениште. Оно што је у близини самог града је још једна релативна новина коју чини рановизантијска гробница са остацима фреско сликарства из периода 3-6 века нове ере.

 

Аутор поред рановизантијске гробнице

Они који посете Сокоград, не крију своје одушевљење његовом лепотом и чињеницом да у једној бањи постоји такво историјско богатство, али често уз сугестију да оно може много боље да изгледа, да буде приступачније, сигурније и поткрепљено садржајнијим историјским информацијама о самом граду који је спомеником културе проглашен 1948. године, а спомеником културе од великог значаја 1979. године. Постоје планови за његову реконструкцију, али се ту свакако очекује значајна финансијска помоћ државе с обзиром да је реч о великом пројекту од републичког значаја. Према подацима из Туристичке организације Сокобања већ су предузети први кораци ка његовој реализацији.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

19 − eight =