Povećanje prosečne svetske temperature, koje je nastalo kao posledica emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu, jedan je od najbitnijih faktora koji utiču na industriju turizma. Usled toga nastaju i brojne druge posledice, kao što je topljenje snega i leda. Još samo u pričama koje pamtimo od starijih ljudi postoji slika iz njihovog detinjstva da su do škole pešačili i po nekoliko kilometara po „snegu do grla”. Sadašnji šezdesetogodišnjaci pamte u većini slučajeva samo pešačenje, dok mlade generacije neće imati ni to, jer ih često dovoze do samog ulaza u školu.
Ono što je bitno za našu priču o lokalnom turizmu je činjenica da snega u nizijama gotovo da više i nema, a trend smanjenja snežnog pokrivača može se primetiti i na planinama širom sveta. Povećanje prosečne svetske temperature, koje je nastalo kao posledica emisija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu, jedan je od najbitnijih faktora koji utiču na industriju turizma. Usled toga nastaju i brojne druge posledice, kao što je topljenje snega i leda, ali i porast nivoa mora.
Turističke aktivnosti značajno doprinose globalnoj proizvodnji ugljen-dioksida, kroz saobraćaj, grejanje, hlađenje i ostale oblike trošenja energije. Ova industrija je takođe i značajno pogođena klimatskim promenama, globalno i lokalno. Obzirom da banje imaju lečilišnu ulogu, potrošači ovog proizvoda su najviše pogođeni promenama klime. Stručnjaci smatraju da klima direktno i indirektno deluje na temperaturu vode, izgled i rast vegetacije, uslove staništa čoveka i životinja, osobenosti snežnog pokrivača, dužinu zimsko-sportske i letnje kupališne sezone, nesmetano odvijanje saobraćaja, vremenske nepogode i druge pojave na Zemlji, te se mora detaljno izučavati za svako mesto, za svaki klimatski pojas, za duži vremenski period. Kako bi se umanjila šteta ljudskih aktvnosti i došlo do uspostavljanja ravnoteže na Zemlji, potrebno je da čovečanstvo preduzme odgovarajuće mere.
U jednoj od najpoznatijih srpskih banja, Sokobanji, su svesni svih tih dešavanja i pokušavaju da se prilagode novim okolnostima. Kako bi očuvali kvalitet vazduha i životnu sredinu poslednjih godina se dosta radi na smanjenju emitovanja ugljen dioksida i drugih štetnih elemenata u atmosferu. Osim nekoliko programa lokalne samouprave energetske efikasnosti namenjena građanima, kojima se subvencionišu aktivnosti na očuvanju životne sredine, veoma važne korake opština u saradnji sa republičkim institucijama čini i u oblasti ekološki prihvatljivog grejanja. U nekoliko javnih ustanova, poput škola i drugih, uvedeno je grejanje uz pomoć toplote dobijene iz banjskih termalnih voda, odnosno izvora. Ekološki potpuno prihvatljivo, a i ekonomski isplativo.
Pod sloganom „Sokobanja zeleno srce Srbije” u ovoj Banji su preduzete mnogobrojne aktivnosti na poboljšanju komunalne higijene u cilju očuvanja životne sredine, u vremenu kada temperature konstantno rastu i doprinose ubrzanoj razgradnji odloženog otpada. U eri klimatskih promena očuvanje autentične prirode sa puno zelenila koja doprinosi jedinstvenom kvalitetu ovdašnjeg vazduha je prioritet svih prioriteta kada je u pitanju turistička industrija Sokobanje.
Nekada je pisac ovih redova slušao čestu priču da u Banji treba da bude zimi klizalište i mogućnost skijanja na okolnim planinama. Sada se to ne pominje, što je i razumljivo jer poslednjih godina je snega u tragovima, a često zimi imamo i prolećne temperature koje ne mame klizače, već šetače.
