Компликовани српско-бугарски односи који су вековима оптерећивали два народа, чешће сукобљена него у разумевању и љубави, била је тема синоћног предавања историчара Ивана Ристића, у просторијама сокобањског Регионалног иновационог стартап центра. У сећању становника ових наших крајева још се у колективној свести памте злочини бугарске окупаторске војске у оба светска рата. Мало се зна да је било периода када су се српски владари женидбама повезивали родбински са бугарским двором.
Према речима овог историчара однос два народа претежно је кроз историју био непријатељски, него добросуседски, а најинтезивније ривалство забележено је у модерно време када су и сокобањска, сврљишка и алексиначка општина трпеле бугарски терор.
И данас се, додаје, памте злочини Бугара у Реснику, Поружници, Преконозима, Горњем Крупцу и Језеру где су бугарски војници током рата жене терали да спаљују своје куће, а виђеније и образоване убијали како би затрли српску интелигенцију. По неким причама, чак се у центру града, на месту данашњег градског парка налазио бугарски војни затвор одакле су се чули јауци мучених заробљеника.
– Ми смо комшије, такорећи ‘преко плота’, тако да смо делили и добро и зло, нажалост у овим модернијим временима више неког зла него доброг. Ето то ми је циљ, да укажем на тај историјски развој и да се фокусирамо на генезу овог новог сукоба који негде креће од те Велике источне кризе 1878. године и онда се интензивира и свој врхунац доживљава негде у Првом светском рату, па онда и у Другом светском рату – наводи историчар.
Указује и да је било периода сарадње између два народа, као и да је Србија била главни спонзор Бугарског националног покрета у 19. веку. Чак је, како додаје, књаз Милош финансирао Бугарски покрет и штампао бугарске књиге. Познато је и да су се кроз историју српски владари, попут цара Душана и Стефана Дечанског, женили бугарским принцезама. Међутим, лошем односу два народа, по мишљењу историчара Ивана Ристића, кумовале су велике силе и жеља два, по много чему блиска народа, да доминирају Балканом.
Чак, како додаје, постоје и другачији наративи српских и бугарских историчара, по питању припадности територија које су у састав Србије ушле након Берлинског конгреса. Без обзира на културолошке и разлике у колективној свести, данашње генерације међусобно сарађују.
– То што остаје у колективном памћењу се преноси генерацијама. То се тешко брише, али то није нешто што одређује свакодневни живот… На сву срећу – закључује наш саговорник.
Предавање на тему „А где ти је брат, Каинеˮ, о ривалству Срба и Бугара одржан је у просторијама Регионалног иновационог стартап центра. С обзиром да је било речи и о локалној историји, утисак је да је публика могла бити бројнија.
