Хиландар у објективу Рајка Каришића, тамо где молитва никада не престаје

Друштво

У склопу обележавања градске славе Преображења Господњег, јуче је у Легату Милуна Митровића у Сокобањи отворена изложба фотографија „Хиландарˮ, аутора Рајка Каришића. Тамо где молитва никада не престаје, Каришић, познат и као лични фотограф Патријарха Павла, забележио је огроман број фотографија, а део њих посетиоци сокобањске галерије моћи ће да виде до 5. септембра.

Трибину о Хиландару и његовом боравку на Атосу свечано је отворила Далиборка Стевановић, директорка Културног центра Сокобање, а о уметнику-фотографу и његовој биографији уводну реч дао је Милош Милојковић, саветник за културу КЦС-а.

О самом боравку на Хиландару, од самог пристаништа, преко архитектуре, историје уметности, живота монаха, просторија у којима бораве, околине, блага српске средњовековне уметности и архитектуре, па све до историјских догађаја и свега онога што мало људи има прилику да види и да доживи, говорио је сам фотограф кроз своју јединствену фотографију.

– Задовољство ми је што сам добио прилику да у овој репрезентативној галерији излажем део својих радова. Овога пута су фотографије на тему Православља. Посетиоци имају прилику да виде један део мојих фотографија и светописа које сам успео да направим током више од 50 пута боравака у манастиру Хиландару, од маја 2003. до пре неколико месеци – рекао је Каришић након отварања изложбе.

Он је истакао да то што је захваљујући благослову монашког братства и Високопреподобног игумана архимандрита Методија фотографисао многе сцене које обични посетиоци нису у прилици да виде, што представља посебну привилегију.

– До сада сам био у прилици да направим преко 90 хиљада светописа. Да бисте добили благослов морате стећи поверење, а то се остварује лепим и коректним односом. Сваки пут сам одлазио срцем и као да ми је први пут. То се не може речима описати. Тамо сам први пут фитички осетио тишину и то је једино место где сам доживео тај осећај. Нешто слично сам осетио у Студеници, братском манастиру Хиландара – рекао је Каришић.

На Светој Гори молитва никада не престаје, подсетио је аутор, наглашавајући да се монаси у Хиландару свакодневно моле.

– То је нешто што је фасцинантно. Од момента када је Свети Сава направио Карејски типик 1199. године данас ниједног дана молитва није била прекинута, чак ни током катастрофалног пожара 2004. Направио сам неколико монографија посвећених Хиландару. После 14 година трајања моје акције ‘Сликари Хиландару’ ангажовао сам око 160 сликара чија дела сада красе реконструисани простор манастира. Већина тих дела налази се у обновљеним келијама – рекао је наш саговорник.

Међу фотографијама на сокобњској изложби налази се и портрет Патријарха Павла, који је једино Каришићу прихватио да позира у импровизованом студију, Црвеног салона Патријаршије.

– То је изузетна догађај који се не заборавља. Благослов да му урадим службени портрет добио сам 2003, касније сам сазнао да сам једини фотограф коме је пристао да позира, јер је видео моје раније портрете монаха и владика. Захваљујући том момом ангажовању од Синода сам добио благослав да будем једини цивил фотограф који је снимио чин сахране Патријарха Павла у манастиру Раковица. Успео сам да направим једну монографију посвећену тим данима сахране патријарха која је изашла у 95 примерака јер је патријарх имао 95 година кад се упокојио. Једна књига за једну годину његовог живота, то је нека моја симболика. Та књига се налази и код Путина, патријарха Кирила московског и многих државника – навео је Каришић.

Каришић је нагласио да фотографија није само бележење тренутка, већ сведочанство о духовности и лепоти која нас окружује.

– Фотографија мора да пренесе атмосферу, мора да има светло. Сваком је Бог подарио дар да гледа, али малом броју дар да види. Они који могу да виде, то су прави фотографи. Често нисмо ни свесни лепоте која је око нас – поручио је аутор, остављајући посетиоцима да управо кроз његове радове открију делић тог света.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *