Амбасадор Ашот Ховакимијан: Манастир Јерменчић симбол историјских односа Србије и Јерменије

Актуелни амбасадор Јерменије Ашот Ховакимијан, гостујући на каналу Euronews, истакао је да је манастир Јерменчић на планини Озрен, на подручју Општине Сокобања, симбол историјских односа између Србије и Јерменије. Он је навео да су Јермени у прошлости били веома присутни на Балкану, па самим тим и у Србији. 

Подсетио је и на легенду о настанку манастира која, како је рекао, потиче из времена владике Николаја Велимировића. 

– То је, у ствари, једини запис који говори о томе. Људи тог региона, кад их питате зашто се манастир зове Јерменчић, наводе легенду која није потврђена јасним истотијским фактима, да су Јермени са Османском војском дошли на Косово поље, али када су чули да морају да се боре против хришћана, против Срба, напустили су војску, отишли у планине и изградили цркву, која је добила назив Јерменчић – рекао је амбасадор Ховакимијан, гостујући у емсији „Дипломатаˮ. 

Он је додао и да је културно наслеђе један од простора за даљи развој партнерских односа између Јерменије и Србије. 

Манастир Јерменчић смештен је на падинама планине Озрен, у густим шумама, на надморској висини од око 850 метара. Налази се осам километара од Сокобање, у атару села Ресник, а пут до светиње води од Специјалне болнице „Озренˮ. Постоје подаци да је саграђен 1392. године, али о томе нема директних писаних сведочанстава. 

По неким записима, Јермени су били међу вазалним народима који су доведени на Косово поље да се боре против Срба. Тек када су чули црквена звона, схватили су да треба да се боре против Хришћана. Повлачећи се, једна група је залутала у беспућа Озрена, где су на једној заравни наишли на осам извора и ту подигли манастир са црквом посвећеном Светим архангелима Гаврилу и Михаилу и омање насеље. 

Манастир је више пута страдао од стране Турака, који су га сматрали упориштем хајдука. По предању, 1804. године сам Карађорђе је посетио Ресник и наредио обнову ове светиње, али објекат грађен од блата и камена није дуго опстао. Крајем 19. века митрополит Михаило донирао је материјал за нову обнову, након изградње градске цркве у Сокобањи. Манастир је током 19. и 20. века више пута обнављан, а црква у данашњем облику потиче из периода после 1992. године. 

Од манастирских реликвија из средњег века сачуван је само бронзани ромбоидни печат који на једној страни има лик арханђела Гаврила, а на другој мотив са источњачком шаром. Манастир тренутно нема монаха, а литургија се у њему служи на дан славе, 26. јула. Постоје и предања о чудотворним својствима појединих извора, као и прича да је семе шафрана којим су засејане ливаде донето са јерменских планина.