Višnja

Заштита вишње од проузроковача сушења цветова

Пољопривреда

Monilia laxa је паразит који презимљава у облику мицелије у рак ранама у кори заражених гранчица и у мумифицираним плодовима који су остали на стаблу. Примарна зараза се врши у фази цветања највише преко жига и стубића плодника. Заражени цветови постају мркосиве боје, угињавају, суше се и отпадају, а мицелија наставља ширење преко петељке на младаре. На младарима се стварају овалне или елиптичне пеге, младари бивају прстенасто обухваћени, тако да се део изнад заразе суши и изумире. Напада претежно коштичаво воће, али најчешћа је на вишњи и брескви.

Заштита од монилиоза захтева примену помо, агротехничких и хемијских мера. Воћњаке подизати на осунчаним, проветреним и пропусним теренима.

Хемијско сузбијање монилије је неопходно. Употребом бакарних фунгицида у току мировања вегетације, знатно се смањује инфективни потенцијал проузроковача болести. У току вегетације третирање против монилије се врши у фази: „белих кокица”, пуном цветању и прецветавању.

Прво третирање, у фази пре отварања цвета („бели балони”), обавити фунгицидима: акт.м. ципродинил (Cormax у дози 0,2 кг/ха, Neon, Chorus 50 WG у конц. 0,05%). У фази пуног цветања третирати фунгицидима акт.м. боскалид + пираклостробин (Signum, Luminis у конц. 0,075%). Ако дође до продуженог цветања могу се поновити препарати на бази ципродинила и боскалида. У прецветавању, осим монилиозе потребно је штитити вишњу и од проузроковача лисне пегавости (Blumeriella jaapii), применом фунгицида: акт.м. тебуконазол (Akord, Folicur, Lira у количини 0,75 л/ха) и акт.м. каптан (Captan 80 WG у конц. 0,2 %, Metod 480 SC, Capi, у конц. 0,3 %).

Ако дође до остварене заразе и видљивих симптома, хемијски третмани више не могу зауставити заразу. Заражене гранчице и гране орезати 20 цм испод сувог дела, још у току летњих месеци. Орезане гране и гранчице, заједно са мумифицираним плодовима изнети ван воћњака и спалити.

Сузбијање фитофагних инсеката (вишњин сурлаш, биљне ваши) које се врши у фази прецветавања, када још увек може да има пчела, треба обавити са опрезом. Третирати у касним поподневним сатима инсектицидима: акт.м. бифентрин (Byfin 100 EC, Fobos EC у конц. 0,03 %) или акт.м. ацетамиприд (Afinex 20 SP, Tonus у конц. 0,025 %). Поготово је опасно ако у овом периоду има расцветалих коровских биљака где сигурно има пчела.

Живорад Јовановић дипл.инг.
Стручни сарадник за заштиту биља

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

twenty + 15 =