Za zdrav rod malina, zaštita počinje sada

Društvo Poljoprivreda

Stručnjaci PSSS Knjaževac upozoravaju da je nega maline posle berbe od velikog značaja za vitalnost i rodni kapacitet malinjaka naredne sezone. Odmah posle berbe uklanjaju se stari izdanci i proređuju mladi, na optimalnu gustinu. Zaštita od bolesti i štetočina počinje u ovoj godini, a nastavlje se s proleća naredne godine.

‒ Kod maline imamo nekoliko bolesti: siva trulež ploda (Botrytis cinerea) koji pravi štete na zrelim plodovima. Na zaraženim biljnim delovima formira se somotasta prevlaka sive boje. Pogoduje joj kišovito i prohladno vreme. Održava se u biljnim ostacima ili izumrlim biljnim delovima. Rđa maline (Phragmidium spp.) prouzrokuje pojavu simptoma rđe na svim delovima biljaka. Na listu su u vidu žućkastih ili crvenkastih pega u kojima se kasnije formiraju crni sporonosni organi. Plamenjača (trulež) korena maline (Phitophora fragariae var. Rubi) razara korenov sistem. Na mladim izdancima javljaju se tamne ulegnute pege. Izdanci venu i propadaju. Uvenuće izdanaka maline (Verticilium albo-atrum), za razliku od plamenjače na korenu, ova bolest zahvata gornje delove biljke i širi se na dole. Lišće žuti, vene i na kraju opada. Bolest zahvata gornje delove izdanaka, a potom se proširuje na donje delove. Često se javlja samo na jednom delu izdanaka ‒ kaže Živorad Jovanović, diplomirani inženjer zaštite bilja.

Jovanović upozorava i na jednu od najznačajniih bolesti maline, ljubičastu pegavost izdanaka i pupoljaka (prouzrokovač gljiva Didymella applanata). Prvi simptomi, kraj juna – početak jula, na listovima jednogodišnjih izdanaka nastaju mrke, nekrotične pege oblika latiničnog slova V, sa hlorotičnim oreolom. Infekcija se širi na izdanke gde se formiraju kestenjaste ili ljubičaste pege, U toku zime kora pobeli a u proleće puca i odvaja se od stabla. Pupoljci ne kreću ili su sa slabim rodnim granama. U uslovima vlažnog leta razvoj bolesti je znatno jači. Sada, u toku jeseni, vizuelnim pregledom mogu se uočiti simptomi ljubičaste (kestenjaste) pegavosti u skoro svim zasadima.

Ovaj stručnjak preporučuje svim proizvođačima je da u cilju smanjenja infektivnog potencijala svih prouzrokovača bolesti izvrše zaštitu zasada. Primeniti neki od preparata na bazi bakra: akt.m. bakar oksihlorid (Bakarni oksihlorid 50, u konc. 0,75%) ili bakar hidroksid (Everest, Funguran OH, u konc. 0,4 %). Sledeće tretiranje bakarnim preparatima je pre kretanja vegetacije.

Malinjak osim od biljnih bolesti štetu može da pretrpi i od štetočina. Po Jovanovićevom mišljenju ekonomski najznačajnije štetočine u malini su: malinina buba, malinin cvetojed, malinin prstenar, lisne vaši, eriofidna grinja i crvena voćna grinja. Ako se identifikuju štetočine u malinjaku, onda se prilikom jesenjeg „plavogˮ prskanja dodaju i insekticidi.

‒ Mogu se upotrebiti piretroidi: aktivnih materija bifentrin, cipermetrin (Bifin 10 EC, Fobos EC, Talstar 10 EC, u konc. 0,05%, Cithrin 250 EC, Cipkord, u konc. 0,03%) i drugi. kaže ovaj stručnjak i preporučuje da se pre kretanja vegetacije obavi kasno zimsko prskanje, gde se uz bakarne preparate i navedene insekticide dodaje i mineralno ulje (Galmin, Nitropol S, u konc. 1,5 %).

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

five × two =