За здрав род малина, заштита почиње сада

Друштво Пољопривреда

Стручњаци ПССС Књажевац упозоравају да је нега малине после бербе од великог значаја за виталност и родни капацитет малињака наредне сезоне. Одмах после бербе уклањају се стари изданци и проређују млади, на оптималну густину. Заштита од болести и штеточина почиње у овој години, а наставље се с пролећа наредне године.

‒ Код малине имамо неколико болести: сива трулеж плода (Botrytis cinerea) који прави штете на зрелим плодовима. На зараженим биљним деловима формира се сомотаста превлака сиве боје. Погодује јој кишовито и прохладно време. Одржава се у биљним остацима или изумрлим биљним деловима. Рђа малине (Phragmidium spp.) проузрокује појаву симптома рђе на свим деловима биљака. На листу су у виду жућкастих или црвенкастих пега у којима се касније формирају црни спороносни органи. Пламењача (трулеж) корена малине (Phitophora fragariae var. Rubi) разара коренов систем. На младим изданцима јављају се тамне улегнуте пеге. Изданци вену и пропадају. Увенуће изданака малине (Verticilium albo-atrum), за разлику од пламењаче на корену, ова болест захвата горње делове биљке и шири се на доле. Лишће жути, вене и на крају опада. Болест захвата горње делове изданака, а потом се проширује на доње делове. Често се јавља само на једном делу изданака ‒ каже Живорад Јовановић, дипломирани инжењер заштите биља.

Јовановић упозорава и на једну од најзначајниих болести малине, љубичасту пегавост изданака и пупољака (проузроковач гљива Didymella applanata). Први симптоми, крај јуна – почетак јула, на листовима једногодишњих изданака настају мрке, некротичне пеге облика латиничног слова В, са хлоротичним ореолом. Инфекција се шири на изданке где се формирају кестењасте или љубичасте пеге, У току зиме кора побели а у пролеће пуца и одваја се од стабла. Пупољци не крећу или су са слабим родним гранама. У условима влажног лета развој болести је знатно јачи. Сада, у току јесени, визуелним прегледом могу се уочити симптоми љубичасте (кестењасте) пегавости у скоро свим засадима.

Овај стручњак препоручује свим произвођачима је да у циљу смањења инфективног потенцијала свих проузроковача болести изврше заштиту засада. Применити неки од препарата на бази бакра: акт.м. бакар оксихлорид (Бакарни оксихлорид 50, у конц. 0,75%) или бакар хидроксид (Еверест, Фунгуран ОХ, у конц. 0,4 %). Следеће третирање бакарним препаратима је пре кретања вегетације.

Малињак осим од биљних болести штету може да претрпи и од штеточина. По Јовановићевом мишљењу економски најзначајније штеточине у малини су: малинина буба, малинин цветојед, малинин прстенар, лисне ваши, ериофидна гриња и црвена воћна гриња. Ако се идентификују штеточине у малињаку, онда се приликом јесењег „плавогˮ прскања додају и инсектициди.

‒ Могу се употребити пиретроиди: активних материја бифентрин, циперметрин (Бифин 10 ЕЦ, Фобос ЕЦ, Талстар 10 ЕЦ, у конц. 0,05%, Цитхрин 250 ЕЦ, Ципкорд, у конц. 0,03%) и други. каже овај стручњак и препоручује да се пре кретања вегетације обави касно зимско прскање, где се уз бакарне препарате и наведене инсектициде додаје и минерално уље (Галмин, Нитропол С, у конц. 1,5 %).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

nineteen − nine =