Негативне последице спаљивања стрништа

Пољопривреда

Спаљивање стрништа је опасно и изузетно штетно за само земљиште, осиромашује га и доводи до дуготрајног деградирања, нарочито ако се изводи сваке године. Паљењем се развијају високе температуре, које убијају корисне микроорганизме земљишта, кишне глисте и друге ситне животиње које су важне за равнотежу и стварање хумуса. Загађује се атмосфера, ремети биолошка равнотежа и агроекосистем.

Плодоносни слој земљишта прекривен је пепелом и претвара се у прашину коју лако односе ветрови и спирају кише, тако да нестаје слој који је најважнији за доношење рода у наредној години, сазнајемо од дипл. инж. Живорада Јовановића, стручног сарадника за заштиту биља, стручне службе „Пољосервис” из Књажевца.
Он додаје да се ватра са њива може проширити и изазвати пожаре већих размера.

‒ Паљење стрништа нема ни једну корисну сврху и само иде на штету пољопривредним произвођачима. Зато је боље одмах након жетве биљне остатке заорати, тј. обавити љуштење стрништа – додаје наш саговорник.

Паљење по њивама и поред путева је и законом забрањено, а казне могу бити вишемилионске. Далеко корисније је заоравање жетвених остатака. Заоравањем, земљишту се враћа један део оног што је жетвом изнето. Побољшава водни режим земљишта, тако што се ствара растресит слој на површини оранице који спречава испаравање влаге из земљишта. Огледима је доказано да земљиште на коме је стрњика заорана у време јесењег орања има више влаге од земљишта на коме стрњика није заорана. Заоравањем се провоцира ницање семена корова, који се лако униште даљим обрађивањем, што представља један вид борбе против корова. Унети биљни делови у земљиште су и један вид ђубрења. Убрзава се минерализација биљних остатака чиме се биљкама обезбеђује више лако приступачне хране. Заоравање је најбоље извести одмах након жетве, али ако се из неких разлога не може обавити једновремено са жетвом или одмах након ње треба га обавити касније. Заоравање и након два месеца од жетве боље је него ако се уопште не обави. И ако и не извршите заоравање није тако страшно, биљне остатке ће те свакако убацити у земљу јесењим орањем, закључује Јовановић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

4 × 3 =