Народне посланице на међупарламентарном састанку „Европска културна баштина”

Политика

Чланице Одбора за културу и информисање Драгана Костић и Снежана Пауновић учествовале су на међупарламентарном састанку о европској културној баштини, који је одржан у организацији Одбора за културу и образовање Европског парламента, 19. и 20. новембра. Међупарламентарни састанак окупио је чланове Европског парламента, чланове националних парламената држава чланица Европске уније и држава кандидата за чланство. Учесници Конференције су разговарале о три тематске области Европске културне баштине: Култура и идентитет, Заштита, очување и обнова културне баштине и Културна баштина и образовање.

Народна посланица Драгана Костић у свом обраћању је говорила о угрожености српске културне баштине и потирању српског идентитета на Косову и Метохији. Костић је навела да су током бурне историје српског народа културни споменици делили патње и страдања Срба и да су култура и идентитет били први на удару свих освајача на Балкану.

‒ Данас је преко 250.000 Срба протерано са својих вековних огњишта са Косова и Метохије, њихова имовина је отета и уништена, а на удару је и само постојање српске културе и идентитета ‒ навела је Костић и додала да је, од доласка међународних војних и цивилних представника на Косово и Метохију, после 1999. године, срушено 150 српских цркава и манастира, преко 10.000 икона и црквено-уметничких предмета из ових светиња украдено, а да су рушена и гробља.

‒ Сведоци смо прекрајања и фалсификовања историје, када се српске хришћанске средњовековне цркве и владари проглашавају албанским ‒ указала је Драгана Костић.

Она је закључила да је због тога, сама кандидатура такозване државе Косово за чланство у УНЕСКО бесмислена и безочна, јер како би хришћанске цркве непроцењиве вредности за српску и светску културну баштину могли да чувају и штите они који их деценијама руше и угрожавају.

Народна посланица Снежана Пауновић навела је да ће главни град српске северне покрајине Нови Сад, бити европска престоница културе 2021. године. С друге стране, оно што је за Србију болно је заштита српског културног наслеђа у јужној српској покрајини, Косову и Метохији. О угрожености овог наслеђа говоре чињенице и подаци које је потврдио УНЕСКО. Такође, рекла је да је потребно наћи починиоце насиља над српским споменицима културе, као и уништеним гробљима у периоду после доласка међународних мировних снага, а посебно током 2004. године.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

twelve + 9 =