Каљење и презимљавање озимих усева

Друштво Пољопривреда

У условима нашег поднебља на озимим стрним житима често настају оштећења од мраза. Осетљивост биљака на мраз условљена је количином воде у ткиву и њеним односом са садржајем шећера и олигосахарида у ћелији, а узрок оштећења је лед који се, смрзавањем воде, може формирати у међућелијским просторима и у самој ћелији.

Наступањем услова који обезбеђују постепено отапање леда, вода се повлачи из међућелијских простора, ћелија је абсорбује, а њен тургор се поново успоставља, тако да биљке могу да наставе процес растења и развића. При брзом и наглом снижавању температура долази до формирања леда унутар ћелије, неповратног нарушавања структуре цитоплазме и угинућа биљке.

Биљке могу да страдају и уколико дуже буду под леденом кором, услед гушења и гладовања. У таквим условима све резерве угљених хидрата троше се на дисање. При наглом отапању ледене коре такође може доћи до оштећења и страдања биљака, јер се у таквим условима погоршава проветравање земљишта. Биљке почињу да дишу без присуства ваздуха, стварају се отровне материје штетне за биљку. Способност биљака да спрече овакве процесе и поднесу њихове токсичне продукте у вези су са општом отпорношћу озимих стрних жита на зиму. На све ове процесе у ћелијама младих биљака позитивно утиче такозвано „каљење” биљака, а то је заправо повратно физиолошко прилагођавање неповољним условима спољашње средине, којим се повећава прилагодљивост биљке и њена способност презимљавања.

Предуслов овог процеса јесте заустављање процеса растења и развића и прелазак у стање мировања, што, пак зависи од светлосних услова, фотопериодизма и исхране биљака. У току каљења биљака настаје губитак воде, цитоплазма ћелија из течног прелази у аморфно стање, што повећава отпорност ћелије на механичка оштећења и смањује могућност образовања леда унутар ње. Такође, довољна количина угљених хидрата и одговарајућих протеина значајно снижава температуру образовања леда у међућелијском простору и температуру при којој притисак леда достиже максимум и олакшава абсорпцију воде из међућелијских простора.

На отпорности биљака стрних жита на ниску температуру и боље презимљавање можемо утицати и правилним извођењем одређених агротехничких мера. У том смислу велики значај има време и начин сетве. Сетвом стрних жита у оптималном року обезбеђују се услови за уједначено ницање и добро укорењавање и регулише се хармоничан развој биљака до зиме. Биљке тако улазе спремније за наступајући хладни период, што им повећава способност презимљавања и обезбеђује да у пролеће несметано наставе раст и развој.

У случају касније сетве, као што је то случај у овој години, евентуалне последице измрзавања на биљкама стрних жита у пролеће такође је могуће ублажити последице применом адекватних агротехничких мера. Значајни ефекти се могу остварити ваљањем усева при чему се поново успоставља контакт корена са земљиштем, претходно прекинут услед голомразице. Често смо принуђени да разбијамо покорицу лаким дрљачама, чиме се подстиче бокорење и одводњавање одговарајућим каналима.

На повећања способности презимљавања значајна је улога фосфора. На недостатак овог елемента стрна жита су посебно осетљива у почетним фазама раста и развића, а последице се касније тешко могу ублажити. Улога фосфора је кључна у процесу каљења биљака, јер утиче на метаболизам азота и фотосинтезу, а калијума у промету енергије и материја у биљкама, посебно синтези угљених хидрата, који регулишу водни режим биљака.

Пољопривредна саветодавна и стручна служба Књажевац
Срђан Цветковић, дипл. инг. пољопривреде

 

Насловна слика преузета са сајта Мачва Инфо.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

12 − 11 =